Nije svakidašnja priča da se uspešnom kartingašu, osvajaču četiri titule Šampionata Srbije i prvom nosiocu Zlatne kacige u pomenutoj kategoriji, kada zakorači sledeći logičan korak i uđe u svet auto sporta, „dogodi” pežo 106, koji mu je tokom dve sezone toliko nevolja zadao, da bi mnogi manje uporni davnih dana odustali.
OVAJ PEŽO 106 JE PROŠLOST
Dragan Filipović
Dragan Gagi Filipović rođen pre više od 21. godine u Zemunu nije jedan od takvih. Naprotiv Gagi ove godine igra na kartu treća sreća. U tu svrhu na kraju minule sezone pazario je šampionski pežo 106 od Dejana Stojića višestrukog šampiona i neprikosnovenog vladara klase N 3, kojeg je sklopio i održavao Srđan Višnjić još jedan majstor volana i mehanike, ali iz reli discipline. Vozačko umeće mladog Filipovića, plus dva jaka šampionska aduta, direktno ga kvalifikuju u prve redove takmičara koji još uvek nemaju matični klub, a imaju sve predispozicije. Zbir bodova pojedinaca na kraju sezone rezultiraju šampionskom titulom za klub koji je imao pravi izbor takmičara, što je osnovni motiv klubova, kod angažovanja „slobodnih” automobilista.
– Još uvek nisam odlučio za koji ću klub potpisati, ali kako se start sezone približava svakako ću brzo morati da odlučim. Svima je poznato da sam kupio vrhunski automobil, da iza sebe imam četiri titule šampiona u kartingu i Zlatnu kacigu, da sam željan vožnje i dokazivanja. Istina je da sam poslednje dve i po sezone imao problema sa automobilom, što je svakako poznato, ali u jednom ne manjkam, a to je želja da vozim i nastavim sa osvajanjem titula – prvi su reči Dragana Filipovića.
Prva veća „igračka” koju je Gagi od tate dobio, posle uspeha u kartingu, bio je automobil Pežo 106 „rađen” za trke. Avaj, ni veće radosti prilikom kupovine ni većeg razočarenja tokom dve i po sezone.
– Auto smo pazarili kraje 2009. godine i uspeo sam da startujem na finalnoj trci šampionata Srbije na kružnim stazama u Novom Sadu. Sve je bilo dobro tokom treninga i u jednom delu trku. Gledajući ostvarena vremena po krugovima bio sam odličan, ali me je na kraju izdao menjač. Smatrali smo da je to kvar koji se da otkloniti i da više nećemo imati problema. Već sledeće 2010. godine na prvoj trci počinju problemi sa motorom i torzijom zadnjeg vešanja. Praktično i pre nego što uđem u krivinu auto počne nekontrolisano da se ponaša, tačnije da se zadnji kraj, „otima” kontroli, kako bi vozači rekli. Identične probleme imali smo i prošle sezone i rekli smo dosta više. Na finalnoj trci u Batajnici, odmah po završetku iste, pazarili smo automobil od Dejana Stojić, osvajača još jedne titule u klasi N 3 – govori Filipović.
MOJE VREME DOLAZI
Gagi
Kako u domaćim uslovim automobilisti treniraju i takmiče se od trke do trke, jer takva je realnost, nema autodroma, tako i novi vlasnik ozbiljne takmičarske sprave nije imao prilike da ga čestito i proba.
– Krajem oktobra na NAVAK (Nacionalnoj vozačkoj akademiji) organizovan je dan za sve koji žele u bezbednim uslovima probaju automobile. U predviđenom vremenu i zbog kiše koja je padala nisam u potpunosti uspeo da se upoznam sa novom „igračkom”, ali sam u osnovi zadovoljan. Idemo ovih dana u Banjaluku na stazu Zalužani, da se u potpunosti upoznam sa automobilom koji će voziti ove godine – planira Gagi.
Kup bezbednosti na putevima regionalna je priča koja ulazi u drugu sezonu postojanja i pored osnovne namene ima svrhu da na jednom mestu, stazi okupi majstore volana svake od zemalja učesnica iz: Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Hrvatske i Srbije, da bi se videlo ko je najbrži. Pored toga u Srbiji postoje dva Saveza ako se neko opredeli samo za nacionalni šampionat, tako da izbor ne manjka.
– Mene prevashodno interesuje da se što više trkam, ali me takođe interesuje da izvadim licencu u Savezu kojeg prepoznaje FIA (Svetska auto federacija). U domaćim uslovima to je SAS(Srpski auto Savez). Da li ću se boriti za bodove u Kupu bezbednosti na putevima, prevashodno zavisi od konkurencije – jasan je Dragan Filipović, kojem se iz očiju vidi da bi, odmah i sada, seo za upravljač pežoa 106.
