MENI

Reč dve sa Darkom Božilovićem

Lein racing šampioni eset v4 cupa

17. 10. 2015. Comments (0) Views: 569 Autosport, Brdske trke, Intervju, Kružne trke

Dvougao: Lazarević – Radojković

Bliži se kraj sezone trka u Srbiji. Imali smo priliku da porazgovaramo sa dvojicom mladih, perspektivnih i jako ambicioznih trkača. Mogu se pohvaliti titulom šampiona, a oni su Jovan Lazarević i Aleksa Radojković.

J. Lazarevic

1.Kada se javila ljubav prema automobilizmu?

Jovan: Od malena pratim automobilizam. Konkretan preokret desio se 2011.godine kada je bila trka na Beranovcu. Moj veliki prijatelj, Bojan Milanović mi je pružio priliku da probam trkački auto – čuveni „mali N“. Tako je započela moja “priča”.

Aleksa: Kao mali, gledao sam oca na trkama. On je 25 godina bio u svetu automobilizma. Onoga momenta kada sam ja počeo da vozim, on je prestao. OD 2006 godine počeo sam da se bavim kartingom. Već 2007. godine sam osvojio šampionsku titulu u klasi 1. Svake naredne godine sam bio šampion u svim klasama. 2013. sam vozio prvu brdsku trku u Zaječaru gde sam bio treći. Iste godine sam bio juniorski šampion u malom N-u. Naredne sezone sam postao šampion u klasi 1400n. Ove godine – šampion u klasi 2000n i a.

2.Da li imate ili ste imali uzore tokom dosadašnje karijere?

Jovan: Naravno. To su pre svega ljudi koje smatram prijateljima, a zatim i odličnim vozačima. U pitanju su Bojan Milanović i Predrag Lambaša.

Aleksa: Počeo sam da radim na sebi i svojoj vožnji sa Draganom Zlatkovicem, koji je bio šampion Jugoslavije i Srbije. Ne samo što je odličan vozač, već se pokazao i kao odličan mentor.

3.Voziti bilo koju disciplinu nije baš lako, voziti dve – još teže. Koja disciplina predstavlja veći „teret“ – brdske ili kružne trke i zašto?

Jovan: Verovatno kružne trke zato što na stazi nisi sam i zato što nije potpuni uticaj samo tvoj, već i drugi takmičari sudeluju u celoj borbi. Na brdskim trkama voziš sam i najbitnija je koncetracija i poznavanje same staze, tj. njene konfiguracije.

A.Radojkovic

Aleksa: Upravo tako, voziti dve discipline nije lako. Ja sam uporedo vozio i karting. Brdo svakako ima svojih draži. Brdska staza mora da se uči, pamti i najmanja greška može da košta mnogo. Što se kruga tiče, žar borbe pobeđuje kada startuje više od 30 automobila. Uspeh je tada biti i u prvih 10.

4.Često bivate izloženi raznim komentarima gledalaca, bilo da su kritike ili pohvale. Šta je to s čime se Vi susrećete na stazi, a čega gledaoci nisu svesni, pa možda čak i nisu kompetentni da komentarišu?

Jovan: Uvek će biti raznih komentara gledalaca. Svakako da se naši pogledi na trku razlikuju. Nije isto sedeti u autu, dati maksimum i biti izložen različitim uslovima na koje ponekad ne možeš da utičeš, već samo da im se prilagodiš. Definitivno je lakše biti pored staze i posmatrati trku.

Aleksa: Naravno. Drugačiji je osećaj u autu pri velikoj brzini nego gledanje iz publike ili gledanje snimaka sa kamere. Sve se dešava previše brzo u automobilu, a to tako ne deluje iz ugla posmatrača.

5.Koji su to rizici koje svaka trka nosi sa sobom?

Jovan: Rizika uvek ima. Živi primer je Miško Trovač. Tokom jedne brdske trke je ostao bez noge. Trke su opasne i nimalo naivne ali zato pune adrenalina. Kao što sam već rekao, postoje stvari na koje možemo uticati, kao što je psihička i fizička spremnost, ali i spremnost auta za trku. S druge strane, stazu i vremenske uslove pri kojima se trka vozi, na njih ne možemo uticati.

Aleksa: Svaka trka nosi drugačiji rizik. Da li ćemo se polupati, da li će auto „izdati” ili se pokvariti, ili će nas pak neko udariti i to doprineti izletanju sa staze – sve su to rizici trke.

6.Najbolje/najlošije iskustvo sa trka?

J. Lazarevic1

Jovan: Moje najbolje iskustvo jeste kada sam ove godine na trci u Novom Sadu, staza Mišeluk, sa 9. startne pozicije stigao do trećeg mesta, dok je najlošije iskustvo prošle sezone na brdskoj trci Bor kada sam izleteo na jednoj krivini i tom prilikom udario u sudijsko vozilo i mnogo oštetio svoj trkački auto.

Aleksa: Najlošije iskustvo potiče sa Ušča, kada sam 22 kruga ubedljivo vodio trku, više od pola kruga ispred drugog takmičara, i u zadnjem krugu sam ostao bez kočnica I slupao se. Tada trku nisam završio, I “ispred nosa” su mi izmakli bodovi potrebni za šampionsku titulu na kružnim stazama.
Što se najboljeg iskustva tiče, ne mogu a da ne pomenem brdsku trku u Austriji, gde je startovalo oko 200 automobila. U mojoj klasi je bilo ukupno 12 auta. Tada sam u drugoj trci imao drugo vreme, ali je zbirni rezultat iznedrio ipak visoko 4.mesto. Zaista jedno divno iskustvo za mene.

7.Ušće ili Mišeluk?

Jovan: Mišeluk zbog same staze i odlične organizacije. A možda sam samo pristrasan, jer je ujedno Mišeluk 2014.godine bila prva trka koju sam vozio i koja je na mene ostavila odličan utisak.

Aleksa: I Mišeluk i Ušće su odlične staze. Imao sam priliku da vodim na trci I na jednoj i na drugoj stazi. Mišeluk ima i brzi i spori deo, samim tim je zanimljivija. Zaista prava staza. Nasuprot tome, Ušće je baš brza staza. Zaista ne bih mogao da se odlučim.

8.Kruševac ili Bor?

Jovan: Definitivno Bor. Staza je jako dobra, i prilično sam je brzo savladao. Iako sam imao i dobro i loše iskustvo na ovoj stazi, jer sam ove godine pobedio, a prošle izleteo sa staze, ipak svoj glas dajem Boru.

Aleksa: Kruševac je mnogo klizava staza, zahteva veliku opreznost i dobro pripremljen auto. S druge strane, Bor je jedna od najboljih staza u Srbiji. Brzi, spori deo, hartovi – sve ono što jedna brdska staza treba da ima.

9.Koja Vam je omiljena staza u Srbiji i zbog čega?

Jovan: Trenutna – Mišeluk, jer je jedna od najzanimljivijih staza u Srbiji. Krajem ovog meseca se vozi Beranovac, tako da postoji mogućnost da mišljenje promenim.

A. Radojkovic 1

Aleksa: Kopaonik, bez razmišljanja. Već nekoliko godina za redom pobeđujem na toj stazi. Ali da ne budem pristrasan, neka bude ta staza zbog odlične organizacije i zbog toga što je najbezbednija staza u Srbiji.

10.Vozite u jednoj od najbrojnijih klasa, pa je i konkurencija zasigurno velika. Koga biste izdvojili kao najjačeg konkurenta?

Jovan: Konkurencija jeste zaista jaka, mnogo mi je teško da izdvojim jednog takmičara. Dajem sebi za pravo da navedem par njih: Bane Cvetić, Nikola Jovanović -Rus, Petar Jovanović, Đorđe Ristić, Zoran Milisavljević-Kinez i Aleksa Radojkovic.

Aleksa: Da, što se malog N-a tiče, mnogo je jaka konkurencija. Bori se preko 30 zaista kvalitetnih vozača. Kao najjačeg konkurenta izdvojio bih Branislava Cvetića, koji je odličan vozač. Takođe, Jovan Lazarević, jer sam s njim vodio žestoku borbu na svakoj trci. Odličan vozač, a pre svega fer takmičar.

11.Sa kakvim se sve problemima susreću automobilisti u našoj zemlji?

Jovan: Pre svega autosport je jedan od najskupljih, sponzora nema mnogo a i samo održavanje trkačkog auta zahteva zaista mnogo novca. To je jedan od najvećih problema.

Aleksa: Svaki vozač iz Srbije bi trebao da poseti tj. vozi neku trku u inostranstvu. Da oseti čari te vožnje, i te organizacije. Sam sam se u to uverio, i mogu reći da se nivoi znatno razlikuju.

12.Kakvo je stanje autosporta u Srbiji?

Jovan: Autosport je ove godine baš zaživeo, čak 11 brdskih i 5 kružnih za sad, a najavljena je i dupla trka na Beranovcu. Sve u svemu, vidi se značajan pomak u odnosu na proethodne sezone.

Aleksa: Ove godine je bilo zaista dosta trka, što brdskih, što kružnih. Treba omasoviti ovaj sport, jer će se na taj način privući još takmičara i napraviti još trka.

13.Šta je to čime bi savez trebao da se pozabavi, po Vašem mišljenju, što bi dovelo do napretka ovog sporta?

Jovan: Pre svega trebalo bi da se pozabave samom organizacijom trka. Verujem da to nije nimalo lako , ali smatram da bi to dovelo do velikog napretka. Razne obuke, školovanja i pravovremena priprema ljudi za trku su takođe stvari koje bi trebalo uvesti.

Aleksa: Savez bi svakako trebao poslati što više mladih vozača na FIA školovanje. Lično sam bio član ekipe na jednom FIA školovanju na Grobniku, i na predavanjima na Zlatiboru. Jedan od predavača nam je bio Krum Dončev. Na Grobniku smo vozili Reno Twingo Kup automobile sa instruktorom koji nam je pomogao da skinemo vreme. Za razliku od toga, na Zlatiboru smo imali teorijsku obuku gde smo mnogo toga naučili.

14.Najveći uspeh koji ste do sada postigli?

Jovan: Najveći uspeh koji sam do sada postigao na kružnim trkama jeste drugo mesto u klasi na trci u Banjaluci, dok sam na par brdskih trka pobedio: Sokobanja, Bor, Slatina, Košutnjak.

Aleksa: Za tri uzastopne šampionske titule, dodeljuje se zlatna kaciga. Do sada, imam jednu u kartingu, i još jednu za postignute šampionske titule na brdskim stazama.

15.Kakav je osećaj biti najbolji u svojoj klasi?

Jovan: Taj osećaj teško da može da se opiše,ali je zaista dobar. Retko ko ima priliku za tako nešto. Treba mnogo truda i rada da bi se tako nešto postiglo.

Aleksa: Da bi postao najbolji u svojoj klasi bilo je potrebno mnogo treninga i pripremanja auta. I pored velike konkurencije, uspeo sam da se izborim za šampionsku titulu. Čak sam imao i pobede u generalnom plasmanu svih automobila.

16.Sezona za nama se činila vrlo zanimljivom i borbenom. Kako je Vi doživljavate?

Jovan: Sezona je zaista bila zanimljiva i vrlo borbena. Svaka trka je zahtevala maksimum od mene i naravno od mog auta. Konkurencija je bila zaista jaka.

Aleksa: Najveću borbu sam imao u generalnom plasmanu. Glavni konkurent mi je bio Darko Božilović, koji je vrhunski vozač. Na skoro svim trkama smo imali približna vremena. Generalni zbir, Darku je doneo prvo mesto, a meni drugo.

17.Uskoro je na „repertoaru“ kružna trka u Kraljevu – popularni Beranovac, koji nije vožen nekoliko godina. Kakva su Vaša očekivanja na toj trci?

Jovan: Kraljevo – grad u kojem sam rođen. Beranovac – jedno mnogo lepo mesto gde sam mnogo vremena proveo i kao dečak. Na Beranovcu sam prvi put probao da vozim trkački auto davne 2011. Očekujem mnogo od te trke i moj klub će mi pomoći da se zaista dobro spremim za tu trku. Nadam se dobroj organizaciji i još boljojtrci, a i najvećem plasmanu.

Aleksa: Popularna staza Beranovac će opet biti oživljena. Ja ću nastupiti u dve klase. Voziću juga u malom N-u I Hondu u klasi 2000n, gde se borim za šampionsku titulu. Pripreme za predstojeću trku su već počele, ubrzano spremamo automobile. Spremiću se najbolje što mogu i krenuti u “napad” na titulu.

18.Automobilizam je skup sport. Zahteva dosta ulaganja i to tokom cele sezone. Kome zahvaljujete za nesebičnu pomoć?

Jovan: Da, tačno je. Auto sport je mnogo skup, ulaganjima nikad kraja. Stoga se zahvaljujem svim mojim prijateljima i sponzorima za nesebičnu pomoć: Bagitrans,Hitachi construction mashinery, Opanak Vrnjacka Banja, Milikić auto delovi, Servis traktora Tine, Gračac trgovina, M Design, Zeder, Trijumf Kraljevo, S tuned moto shop, servis Mišelin Đorđević, T.C.photography, portal Trke.rs, Bojan Milanović, Miloš Tjuner i Predrag Lambaša.

Aleksa: Pre svega bih se zahvalio mom ocu, koji mi je omogućio da vozim sve ove trke. Takođe, zahvalio bih se gebruder wies-u koji mi je pomogao tokom sezone. Posebnu zahvalnost dugujem Draganu Zlatkoviću I Milošu Spasojeviću Trovaču, koji su, svaki na svoj način, spremali, jedan Hondu a drugi juga, tokom ove sezone.

19.Kakvi su Vaši planovi za budućnost?

Jovan: To je tajna. Hteo bih da iznenadim konkurenciju.

Aleksa: Sledeće sezone ću se bazirati na trke Centralno Evropske Zone, ali neću zapostaviti trke domaćeg šampionata.

20.I za kraj, da li imate neki savet za one koji bi želeli da jednog dana budu za volanom trkačkog auta?

Jovan: Mnogo je bitno da vozač zna da oseća svoj auto u svakom mogućem pogledu i da uvek zna šta mu se dešava sa istim. Naravno, svaka staza je različita i bez treninga teško da se može doći do rezultata. Samo polako i pun gas!

Aleksa: Svako ko želi i ko voli ovaj sport, može se oprobati. Svakako je bolje voziti brzo na trkačkoj stazi koja je predviđena za brzu vožnju, nego na ulici. Zato, pravac na stazu.

Tekst i foto: T. Cvijović

Komentari su zatvoreni.