Svečano proglašenje najboljih Sportskog auto karting saveza Srbije, koje je pretposlednjeg dana januara upriličeno u Kragujevcu, dodatno su uveličale počasne zvanice, među kojima je bio i Vesko Prlainović, vlasnik 12 šampionskih titula. Imajući u vidu da je dugi niz godina vozio za Zastava auto iz Kragujevca i direktno doprineo da se okite sa sedam klupskih i četiri timske titule, majstor volana iz Igala, bio je kao kod kuće.

Zahvaljujući organizatoru, Prlainović je imao posebno zadovoljstvo da Zlatnu kacigu uruči kumu Milošu Brkiću, najstarijem sinu proslavljenog oca Čedomira.

– Kumstvo je velika stvar i uvek će biti na prvom mestu, kada je u pitanju moj pogled na svet. Zahvaljujem se organizatoru prvo na pozivu, a zatim što su mi omogućili da uručim Zlatnu kacigu prestižno priznanje SAKS Srbije, kumu Milošu Brkiću. Ispostavilo se da je na mom zalasku karijere u Zastava autu, klubu iz Kragujevca, Miloš više nego uspešno nastavio da se takmiči, zbog čega mi je posebno drago – rekao je Vesko Prlainović.

Nekoliko sezona unazad velikog asa i džentlmena sportu brzina na četiri točka, nije bilo na takmičenjima, ujedno i na proslavama. Posle kragujevačkog proglašenje Veska još drže emocije.

– Od 2005. godine nisam učestvovao kako na takmičenjima tako i na proslavama. Jedino sam pre dve godine bio na Srbija reliju i to je sve. Izuzetno sam lepo primljen, mada je Kragujevac praktično moj grad, čak sam i više puta bio nominovan za sportistu godine, i uspevao da stignem do drugog mesta, zar to nije dovoljan potvrda, kako se osećam u srcu Šumadije. Sam aplauz kada su me najavili, govori mi da me ljudi nisu zaboravili, što mi je posebno drago. Do sada sam bio u ulozi takmičara koji dobija priznanje, a sada sam prvi put bio u ulozi nekog ko dodeljuje ista. Osećaj je neopisiv, naročito mi je bilo drago kada su mi prilazili mladi ljudi, koje ne poznajem u nameri da se upoznamo i fotografišemo – dodao je Prlainović.

AUTO SPORT ZAVRŠENA PRIČA

Ko jednom oseti miris benzina, zapaljenih pneumatika i adrenalin koji se oslobađa u takmičarskom automobilu, teško se odlučuje da prekinem sa konzumiranjem pomenutog zadovoljstva.

– Gotovo da sam siguran, da je auto sport za mene završena priča. Mislim da 27 godina u automobilizmu nikako nije malo, naročito ako se uzme u obzir činjenica, da sa sam uvek težio da vozim u najvećoj i najžešćoj konkurenciji, a 12 titula dovoljno govore i koliko sam bio uspešan. Stanje stvari između Saveza kako u Crnoj Gori tako i u Srbiji nikako mi se ne sviđa. Jednostavno ne mogu da budem deo toga, a iz sveg srca želim da sve reši na najbolji mogući način i da bude kao pre, kada je bio jedan veliki Savez. Sada svu pažnju poklanjam svojoj ćerki Miji i to mi je najvažnije…