MENI

Knez od Uba spreman za Zaltibor

Sve je spremno za start

4. 10. 2012. Comments (0) Views: 258 Autosport, Intervju

Goran Vučković tjuner i rekorder brdskih staza u hibridu

Razvojni put automobiliste Gorana Vučković iz Kotora u dobrom delu sliči, svim drugim već postojećim, ali se u mnogome i razlikuje, kada je u pitanju poznavanje tehnike. Veliki majstori volana po pravilu nisu u obavezi da poznaju i mehaniku, ali je poželjno da zanju kako šta funkcioniše, kada je naštelovano kako treba i u suprotnom. Vučkovića pored toga što je brz na stazi, a u prilog tvrdnji govore i vremena, tačnije rekordi na pojedinim brdima, krasi i izuzetno dobro poznavanje što bi se reklu u „dušu“ kako funkcioniše motor juga 55 u klasi Hibrid.

U HONDI GORSKOG CARA Goran Vučković

U HONDI GORSKOG CARA
Goran Vučković

Auto mehaničar oduvek je bilo znanje i zvanje na ceni. Kako se vremena menjaju i u naš jezik se uvlače tuđice, tako se već pomenuti, naročito pripadnici mlađe generacije, radije nazivaju tjunerima. Razlika ne postoji kada je u pitanju oslovljavanje, već krajnji ishod, kada automobil izađe iz garaže, odnosno servisa dotičnog. Za mesto u garaži Gorana Vučkovića vlada prava jagma, jer automobil odnosno jugići koje on sklopi, po pravilu jurišaju na prva tri mesta u plasamnu bilo koja disciplina da je u pitanju, krug ili brdo.

Zaljubljenik u auto sport od malih nogu Vučkoviću nije dugo trebalo da se upusti u priču, koju voli svim srcem.

– Kao i većina mojih drugara iz zaliva, ali i šire od malih nogu sam zavoleo auto sport, i posle toga nije bilo povratka. Pored toga ozbiljno sam se interesovao i za auto mehaniku, tako da sam već sa 16 godina počeo da pečem zanat u radionici legendarnog Rada Đurovića i naravno da gledam sve auto trke na koje sam mogao da idem – veli Goran.

Kako je rođen na obali Jadranskog mora u Kotorskom zalivu, malo pre auto trka, Vučković je briljirao u jedriličarstvu.

– Jedriličarstvom sam se bavio od 9 do 14 godine i to bez lažne skromnosti mogu reći vrlo uspešno. A sve se to lako može proveriti i dokazati na prost način. Silne medalje, pehari i diplome još uvek krase vitrine i zidove i govore u prilog izrečenoj tvrdnji. Živeti pored mora i ne probati sportove na vodi, svakako ne bi bilo u redu – rezonuje Goran.

JEDAN OD PEHARA ZA PRVO MESTO

JEDAN OD PEHARA ZA PRVO MESTO

Posle vode i talasa na red dolaze asfalt, miris benzina, spaljenih guma i pregerjanog ulja.

– Blažo Smiljanić iz Kotora i moj je matični klub, za koji sma debitovao 2001. godine u klasi Hibrid na brdsklim stazama. U konkurenciji od 15 takmičara trku sam završio na četvrtom mestu i tako sam odradio vatreno krštenje. Već naredne godine u jakoj konkurenciji u klasi Hibrid takođe na brdskim stazama, osvajam titulu šampiona na kraju sezone. Na finalnoj trci uložen je prigovor na tehničku ispravnost mog juga, ali je komisija odbacila prigovor jer je auto bio potpuno po pravilima, što je bio razlog za dodatno slavlje. Inače, sve oko automobila radio sam sam. Kasnije kada se pročulo, počeo sam i drugim takmičarima da sklapam automobile za trke – govori Goran.

Odsluženje vojnog roka nije moglo da zaobiđe i našeg sagovornika, a u ostalom kakav bi to čovek bio, da Vojsku nije…

– Zahvaljujući razumevanju oficira sezonu 2003 sam takođe odradio, koliko sam bio u mogućnosti. Treće mesto u šampionatu na kraju sezone svakako mogu smatrati uspehom. Već sledeće godine na brdu osvajam vice šampionsku titulu u klasi Hibrid. U posed novog automobila dolazim 2005. godine, ali pomenutu i narednu sezonu zbog finansijske situacije nisam uspeo u potpunosti da odradim, tačnije da učestvujem na svim trkama, i zbog toga završavam u prva tri takmičara. Sledi pauza od dve godine, koju sam u potpunosti iskoristio da se posvetim tjuniranju automobila, čiji su se vlasnici vozili u samom vrhu – rekao je Vučković.

U JAKOJ KONKURENCIJI DO PRVOG MESTA

U JAKOJ KONKURENCIJI DO PRVOG MESTA

Stari dobri jugo 2009. godine zamenio je hondom i to nikog drugog do Gorskog cara.

– U moje ruke dolazi honda Bate Banićevića i nastavljam takmičenje na brdskim stazama. Na poslednjoj trci sezone na Glavi zete za deseti deo sekunde ostao sam bez titule, tako da sam morao da se zadovoljim vice šampionskim zvanjem, što takođe smatram uspehom. Naredne sezone zbog nemogućnosti da automobil učinim konkurentnim, naravno zbog nedostatka novca, preselio sam u publiku, a auto je ostao u garaži. Sezonu 2011 otvaram pobedom na brdskoj trci u Kotoru, ali odmah posle iste hondu sam prodao Draganu Mazaraku, jer mi je trebao novac. U aktuelnoj sezoni pomažem drugarima oko tjuniranja automobila i naravno da nisam odustao od auto trka. Ozbiljno radim na kupovini automobila za hobi klasu, eventualno E 1 grupe A, a šta će biti ostaje da vreme pokaže svoje.

REPER ZA VREMENA NA BRDIMA U OKOLINI

Dok je vozio Hibrida Vučković je pored uspeh na kraju sezone, još uvek aktuelni vlasnikm rekorda staza u pomenutoj klasi.
– Drago mi je da i ako već dugo ne vozim juga 55 u klasi Hibrid, moja vremena na pojedinim brdskim stazama, još uvek se reper, da kažem nedostižna za mlade generacije. Vlasnik sam rekord na Lovćenu, Kotoru, Budvi, Avali i Jahorini.

Komentari su zatvoreni.