Viktor Ivanović mlađani školarac iz Podgorice ući će u anale auto moto karting sporta Crne Gore kao najmlađi dobitnik Zlatne kacige za tri uzastopne titule šampiona u moto krosu. Pored pomenute koji je izvojevao na Otvorenom šampionatu Srbije, Ivanoviću će do kraja sezone biti uručene još dve Zlatne kacige jednu od Crnogorskog saveza sa pojedinačni plasman i drugu kao članu kluba MSK Budućnost, gde je vozio sa Andrijom Ivanovićem i Jovicom Perkovićem.

– Kako sam za šesti rođendan od oca Igora na poklon dobio jamahu PV od tog dana ne silazim sa motora, kako bi se reklo. Izabrao sam disciplinu moto kros i nisam se pokajao, a koliko sam uspešan, najbolje govore ostvareni rezultati. Usled nedostatka staza za pomenutu disciplinu moto sporta u Crnoj Gorim bio sam primoran da učestvujem na Otvorenom šampionatu Srbije, što se pokazalo kao prva stvar. Bez konkurencije nema ni napretka, a meni je želja da u moto krosu budem najbolji – veli Viktor Ivanović.

Prvu trku vozio je u maju 2009. godine na stazi u Pančevu i odmah zabeležio pobedu u klasi do 65 kubika. Sa istim uspehom završio je čitavu sezonu, da bi naredne 2010 Ivanović prešao u klasu do 85 kubika završio kao vicešampion.

– Nije tako davno bilo kada sam počeo, ali vreme je učinilo svoje, tako da sada samo gledam unapred i verujem da će mi ova odličja biti dodatni vetar u leđa za dalji nastavak sezone. Poslednje tri godine počev od 2011 vozio sam maksimalno dobro kako u Srbiji, tako i na svim stazama u okruženju gde sam učestvovao. Uspeo sam da se kvalifikujem za završnu trku šampionata Evrope koja je održana u Engleskoj, ali su finansije bile presudne za moje ne pojavljivanje – dodao je Viktor.

Za pet godina koliko sa Ivanović bavi moto krosom učestvovao je na 130 trka, od čega je na 80 slavio, ali na putu do uspeha nije baš sve bilo tako sjajno.

– Moto kros nije šala, naprotiv vrlo je opasan i skup sport. Za ovih pet godina imao sam prelom ruke, ključne kosti i potres mozga, to je štose tiče zdravstvenog biltena. Za pet sezona promenio sam isto toliko motora, potrošio tri tone benzina, 100 litara dvotaktola, jedno 80 pneumatika, što je kada se sve sabere jedan pristojan stan u Budvi, ali ljubav nema cenu nastavlja Ivanović.

Tehnički sport prate i kvarovi koji mogu da budu presudni u karijeri jednog takmičara.

– Više puta imao sam gumi defekt u trci i to po pravilu uvek kada sam na vodećoj poziciji. Od kvarova standardno je menjač osetljiv, zatim gubitak šalterice, odvijanje svećice, kidanje pogonskog lanca, desilo mi se i da ostanem bez goriva, ali sve je to sastavni deo sporta.

Jedini i pravi sponzor do sada je otac Igor Ivanović.

– Najveći sponzor mije otac Igor koji mi je u isto vreme mehaničara, vulkanizer, kuvar, neko ko me vozi od kuće do staza, brine o meni sprema mi da jedem i tome slično. Veliku ulogu u čitavoj priči do sada ima i Rajko Ivanović ka trener i čovek zadužen za taktiku. Posebnu zahvalnost dugujem Moto savezu Srbije, DOO Castelana, AMSCG, Zoranu Bakraču, Vladanu Vujačiću iz moto servisa…

Planovi za narednu sezonu?

– Vreme je da se pređe u jaču klasu M X 2 i planiram da učestvujem na svim trkama u okruženju i naravno da budem odličan đak kao i do sada, jer Rajko na tome posebno insistira.