Posle Perua, države Inki arhivirana je i država Gaučosa. Predivni predeli Anda, pampi, kaktusa, belog peska Fiambale, slanog jezera je iza nas, karavan nastavlja dalje. Ponovo smo prešli Ande, što znači da smo napustili Argentinu i preselili smo se u Čile, gde će i biti završetak ovogodišnjeg Dakara.

Ostaće žal za argentinskom kuhinjom, pre svega mislim na neverevotno ukusan goveđi stejk, kao i jaretinu pečenu na ražnju, i to u restoranima pored puta u nedođiji druge najveće države Južne Amerike. Opet smo napustili zelenilo i naš Tojota Hajluks nas vodi u pesak pustinje Atakame. Iskusni saputnici kažu da mnogo toga se promenilo u Argentini od prošlog puta. Uzmimo za primer Fiambalu. Tamo čak ni temperatura nije ostala ista. Ovde je u ovo vreme uvek blizu 40 stepeni celzijusa, a sada je temperatura bila za desetak stepeni manja. Puno smo razmišljali o Fiambali, ali ne o specijali što su Gabor Sagmajster i ostali vozili, nego o tome: da li ćemo uopšte moći da nađemo prenoćište zbog veoma limitirane ponude. Kada smo kročili u ovo mestašce prijatno smo se iznenadili! Za godinu dana niklo je hostela kao pečurki posle kiše. A, mi i jesmo stigli odmah nakon kiše.

Argentinska priča je za nas četvoricu završena za ovu godinu. Ne i za našeg Bilija, koji nastavlja da živi u zemlji Gaučosa. Pre nego što smo ponovo prešli najveći planinski lanac na svetu obećali smo jedno: svi ćemo se makar još jednom vratiti u predivnu Argentinu, državu lepih devojaka i veoma ukusnog vina.

Mark Zakinszky