Druga trka šampionata Srbije na kružnim stazama odrađena je minulog vikenda na nekadašnjem vojnom poligonu za obuku vozača kamiona i tenkova Zalužani nadomak Banja Luke, koji unazad nekoliko sezona pledira da preraste u autodrom…

Organizator „Novomatic 2015“ kružne trke odlučio se da prva divizija startuje tačno u podne, a onda svaka sledeća na pun sat. Opravdanja za ovakvu odluku direktora i ljudi oko njega ima sasvim dovoljno, ali nije se razmišljao o jednom, koliko će to Njeno veličanstvo publika moći da izdrži, ako se uzme u obzir da je sunce nemilosrdno pržilo, a da je hladovine bilo u fragmentima, barem na pozicijama gde je bezbedno i atraktivno za gledanje. Epilog svega je, da su najuzbudljiviju i najaneizvesniju trku divizije šest, gledali samo najuporniji, sa vidljivim opekotnima i posle toga brže bolje kidnuli kući, da bi proglašenju po staroj dobroj praksi prisustvovali jedino rodbina i mehaničari, ako ne računamo redare i sudije kojima posle nekoliko sati stajanja na suncu nije bilo ni do čega…

Čast da prvi izađu na stazu imali su takmičari koji su se bodovali za CEZ (Centralnoevropsku zonu) razvrstani u dve divizije. U prvoj su vozili gosti iz Hrvatske, odnosno domači iz Republike Srpske. Drugu su „krasila“ dva predstavnika iz Srbije Milovan Vesnić i Rudi Pešović, koji su rutinski odradili trku i ne sačekavši proglašenje krenuli put kuća.

Takmičari klase mali N predstavljali su diviziju tri i njihovim pojavljivanjem na stazi još tokom formacijskog kruga mogla se osetiti napetost u vazduhu. Vozači koji se nisu uzdali u kolektivni prevoz,koji je kasnio, imali su vremena da se bolje upoznaju sa stazom, što recimo nije bio slučaj sa Aleksom Radojkovićem i to se odmah odrazilo na ostvarena vremena tokom kvalifikacija. Startovati iz poslednjeg reda definitivno nije zabavno, šta više u pomenutoj klasi ume da bude više nago zahtevno probijati se ka čelu kolone, naročito ako se uzme u obzir da Zalužane ne krasini širina i izletne zone, već brzine krivine, izuzev ukosnice, i naravno pravci.

Pomenutu klasu od svih ljubitelja najviše voli limari, jer posle svake trke imaju pune ruke posla, u žaru borbe mnogo toga može da se vidi, odnosno doživi iz pozicije posmatrača, a kako je akterima samo oni znaju. Usled svega izrečenog malo ko od velikog broja navijača na ukosnici bio je iznenađen kada je ugledao Aleksinog juga „ukrašenog“ granama drveća, poput vozila na vojnoj vežbi… čudne li slučajnosti na nekadašenjem vojnom poligonu…Prvi kroz cilj prošao je Bane Cvetić, za njim na braniku Jovan Lazarević koji odličnim nastupima na prve dve trke sezone ozbiljno skreće pažnju na sebe kako ljubitelja auto sporta, tako i konkurencije, a treći je bio Petar Jovanović.

Tri takmičara više u odnosu na mali N bilo je u Hibridu, a proporcionalno tome više drame i akcije na stazi.Podeljeni u dve skupine tokom 16 krugova borili su se za svaku poziciju na trci koja donosi bodove, ne mareći mnogo kako za sebe i automobil, tako i za kolege kako ispred, tako i iza sebe…

U dviziji pet viđeno je šest automobila od toga pet u klasi 3, odnosno jedan u klasi 4. Iako brojčano najslabiji na stazi pružili su publici dovoljno uzbuđenja.

Finale finala pripalo je takmičarima koji su najduže čekali, a zahvaljujući pre svega srčanošću i naravno odlično pripremljenim automobilima, bili su najuzbudljivija trka za gledanje, što se jasno videlo po rekacijama najupornije publike. Prva je šteta za pomenute što Aleksandar Tošić i Mirko Milovanović nisu imali sreće sa takmičarskim spravama, jer bi do poslednjeg kruga gledali krajnje uzbudljivu i neizvesnu trku. To svakako ne umanjuje značaja trijumfa Darka Božilovića, ali je definitivno mnogo zanimljivije kada su svi akteri u igri do poslednjeg kruga…