Vrlina velikih vozača je da su samokritični i podložni da prihvate konstruktivnu kritiku. Dušan Borković svakom trkom sve je bliži pomenutoj skupini, koja je ipak malobrojna, jer sujeta čini svoje,a ljudi su ipak samo ljudi. Odmah posle prve trke na Slovakijaringu naš fotoreporter Stevan Radovanović obreo se u boksu kako bi iz prve ruke saznao, šta je sve mučilo našeg asa.

– Generalno nisam zadovoljan uopšte vikendom iz više razloga. Jednostavno taj drugi sektor je zadavao dosta problema. Uz to ima dve stvari koje su mi zadavale probleme. Prvo nisam mogao da nađem odgovarajući setap. Jednostavno mislim da mi nije legao i da mi treba još iskustva u sporim krivinama. Od lansera mi je ostao stil za spore krivine. On bukvalno ispucava sa pogonom na sva četri točka, dok je ovaj auto mnogo snažan na prednjim točkovima, turbo je i jako se teško vozi.

Atmosferski motor prošle sezone sam mnogo lakše vozio. Za razliku od mene, većina mojih konkurenata vozi turbo već dve-tri sezone unazad i mnogo su uhodaniji od mene i za kišu i za sve. Ne tražim sada nikakav izgovor, ali mislim da mi je ova staza najgore legla od svih do sada, i da isčekujem sa mnogo više entuzijazma naredni trkački vikeng u Salzburgu.

Krenuo sam dobro, pa sam izleteo 2-3 puta, pa sam pao na poslednje mesto, pa sam obilazio, nije bilo loše ali sam pravio dosta grešaka, auto mi je bio dosta overstir, tj zadnjim delom je išao. Ovo je već druga trka da tako nameštam auto, možda jednostavno moj stil ne paše tome i da treba nešto da izmenimo. Trebalo bi mi da ima jedan dobar test po kiši da bi smo videli gde sam i šta sam, a ne trku. Ali naravno nisam ne zadovoljan, i iz svega ovoga smo izvukli dosta pouke, imao sam prilike da vidim gde grešim, gde sam dobar.

Sad baš pregovaramo da ostanemo još neki dan kako bi uradili još neki test u sredu i četvrtak, ali ako ostane ovakvo vreme, možda neću ni da testiram jer su nam preostale trke u kalendaru na suvim stazama i prosto niti nam treba po kiši test niti mi imamo taj budžet!