MENI

Više od 100 kilometara uzastopno po dinama

Ludo i nezaboravno petog dana 40. Dakar relija

10. 01. 2018. Comments (0) Views: 939 Dakar, Motociklizam

Novinari izveštači na Dakaru

Na naprestižnijem maratonskom takmičenju planetranih razmera poznatijem kao Dakar, svako želi da učestvuje u zavisnosti od mogućnosti i želja. Takmičari da voze, ali ako to nema ko da zabeleži, bude kao da se nije ni desilo. Kako Srbiju u Južnoj Americi predstavlja Gabor Sagmajster, tako o njegovim podvizima izveštavaju novinari Predrag Milinković u ime RTS i Mark Zakinski za RTV. Kako protiče jedan od radnih dan dočarao nam je Zakinski.

– Nekome je teško da skokne do prodavnice na ćošku, nekome da ustane da bi popio čašu vode, a nekome nije teško da ceo dan bude na nogama i rinta…Mogao bih do jutra tako da nabrajam poređenja, ali svrha ovih redova nije to. Na primer sada je 3 sata i 7 minuta noću u hotelu u Naski (Peru), za sat vremena kreće prateća ekipa Gabora Sagmajstera na put dugačak blizu sedamsto kilometara sa dva terenca. Kolega i ja nismo stigli, niti ćemo stići do polaska da odremamo malo, ali se ne žalimo, pre se hvalimo kako smo rano ustali. E, sad, neko će da pomisli da smo bili u provodu zato nismo oka sklopili, bar da je to bilo u pitanju – besedi Zakinski.

Kada nisu u prevoznim sredstvima od tačke A do tačke B, imaju šta već da rade, počev od montiranja snimljenog materijala za izveštaje, pisanja tekstova i tome slično. Bude vremena i za relaksaciju.

– Zahvaljujući situaciji raduckali smo malo, pisali tekstove, pripremali izveštaje i tako. Juče smo posle toga bili na plaži u San Huan de Markoni, ali tu plažu nemojte zamišljati kao neku peščanu u Grčkoj,ne, ova ovde je mnogo skromnija. Međutim, meni nije smetala, čak sam se i lepo proveo tih par sati dok smo bili tamo. Pacifik je bar tri puta (bar po osećaju) hladniji od nama poznatog Jadranskog ili Egejskog Mora. Ja sam stisnuo zube i jednom se okupao, nemam prilike prečesto da se bućkam u hladnom Pacifiku. Od mog prvog kupanja u Tihom Okeanu prošlo je tačno pet godina, dugo je to vremena – priseća se Mark.

Dani tokom takmičenja mahom su isti, a prateća ekipa se organizuje tako ih podnosi na najbolji mogući način.

– Prateća ekipa na Dakaru – bar u našem slučaju – svaki dan raspakuje i spakuje torbe (ako imamo sreće svakog drugog dana), putuje u proseku 500-600 kilometara dnevno u prepunim terenskim vozilima, čeka takmičare na cilju specijale (e, sad da li je plus 40 ili svega 10 stepeni celzijusa sa jakim vetrom i nadmorskoj visini od par hiljada metara pitanje je samo države i vremenskih uslova, kao i to koliko sati treba da budemo tamo), zatim idemo u bivak da obiđemo takmičare, jer može da se desi da zbog nekog razloga nismo se sreli na kraju specijale, da odradimo još nekoliko intervjua i šta već treba, pa nazad u hotel (ako smo uspeli da nađemo i radimo ono što i ovog trenutka kada se sprema ovaj tekst), pa Jovo na novo. Ali, šta je suština: mi se ne žalimo, jer nam nije teško! Mi uživamo u ovome što radimo. Pisao bih još, ali već mi trube, krećemo na put. Budite nam dobri!

Pozdrav iz Južne Amerike. 😉

Tagovi: , , , , , , , ,

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *