MENI
UJEDINITELJ Dejan Čolović

Dejan Čolović stari novi predsednik

Ljubitelj hondinih automobila

10. 09. 2012. Comments (0) Views: 1083 Autosport, Intervju, Region

Naslednik Gorskog cara

Dovoljno je reći Gorski car i svi će koji iole poznaju auto sporta bez razmišljanja že reči, da je to nadimak Željka Bate Banićevića višestrukog šampiona na brdu i krugu. Pri pomenu Nenada Neše Banićevića, prva pomisao je da je u pitanju sin pomenutog asa, koji krupnim koracima gazi po dobro utabanoj, ali i te kako zahtevnoj stazi, svoga proslavljenog oca. Porodica iz Risna još jedan je od dokaza one stare narodne „kakav otac, takav sin“

OD FUDBALERA PREKO MANEKENA DO AUTOMOBILISTE Nenad Banićević

OD FUDBALERA PREKO MANEKENA DO AUTOMOBILISTE
Nenad Banićević

Da je na dobrom putu, govori i činjenica da u aktuelnoj sezoni brani titulu šampiona na brdskim stazama za volanom juga 55 grupe N, klase poznatije kao Hibrid. A sve je počelo 2004. godine na kružnoj trci u Podgorici.

– Od malih nogu sa nam auto trkama, što svakako nikoga ko nas bolje poznaje ne čudi. U početku sa bio sam posmatrač i naravno navijač, jer sam tada aktivno trenirao fudbal i to sam radio dobrih sedam godina. Vatreno krštenje imao sam 2004. godine na aerodromu Golubinci u Podgorici, sa nepunih 17. godina, praktično bez vozačke dozvole. Brat od tetke Dejo Bulatović pozajmio mi je svoj pežo 106 grupe N do 1400 kubika da se takmičim na kružnoj stazi. Trku sam završio na trećem mestu i to je bio moj prvi kontakt sa realnim svetom auto sporta – slovi Nenad Banićević.

Usledila je pauza od četiri godine, koja je uslovila promenu takmičarske sprave i discipline.

– Kada bolje razmislim ne znam ni samo kako je i zbog čega došlo do pauze od četiri sezone, ali je dobro da sam se vratio u auto sport 2008. godine. Kupovinom juga 55 od Duška Uzelca nekadašnjeg šampiona Crne Gore, počeo sam da se takmičim na brdskim stazama. Sezonu sam proveo pripremajući automobil i uspeo sam da učestvujem na dve trke. Na Glavi zete zauzeo sam peto mesto, a u Pljevljima mi je otkazao motor. Naredne godine odradio sam čitavu sezonu na brdskim stazama, takođe uz stalnu doradu na automobilu, da bih sezonu završio na četvrtom mestu – rezimira Banićević prve dve sezone na brdu.

ŽESTOKO NA BRDU Nenad Banićević

ŽESTOKO NA BRDU
Nenad Banićević

U treću sezonu na brdskim stazama naslednik Gorskog cara, ulazi mnogo spremniji i iskusniji, ali i sa značajno boljim voznim karakteristikama juga 55, zahvaljujući Goranu Vučkoviću doktoru za Hibrid.

– Čitava sezone 2010. godine bila je znaku bespoštedne borbe, naravno na stazi, sa Žarkom Uzelcem koji je branio titulu šampiona, sinom Duška koji nam je pre tri sezone prodao juga. Pola sekunde mi je nedostajalo da na Glavi zete tokom finalne trke budem brži od Žarka i osvojim titulu. Na kraju, Uzelac je odbranio tron, a meni je pripalo vice šampionsko odličje. Pošle godine na sedam takmičenja ostvario sam četiri pobede i tri druga mesta, dok je Uzelac tri puta bio prvi. Titulu sam osvojio na domaćem terenu na trci u Kotoru i na taj način onemogućio Uzelca da se domogne Zlatne kacige – veli branilac titule.

Aktuelna sezona tačno je na polovini i pored starog zadatka, a to je odbrana šampionske titule, Nenad sada ima novog konkurenta, Marka Tujkovića.

– Do sada sam učestvovao na tri trke i imam dva plasmana. Na Vodnu u Makedoniji zauzeo sam drugo mesto u Regionalnom kupu „Bezbednost na putevima“, odnosno prvo za domaći šampionat. U Nikšiću sam zauzeo drugo, dok je Marko Tujković osvojio prvo mesto i na taj način istakao ozbiljnu kandidaturu za titulu. Sa Tare smo se svi vratili bez bodova, iz dobro poznatih razloga. Do kraja šampionata ostalo je da se voze još dva takmičenja, prvo za manje od dve nedelje u Kotoru i finalno prvog vikenda oktobra u Dubrovniku. Namera mi je da odbranim titulu, ali će mi svakako biti draže, što ću imati ozbiljnu konkurenciju, jer to je jedan od načina da se napreduje – smatra Nenad Banićević.

VESEO I NASMEJAN Nešo

VESEO I NASMEJAN
Nešo

STIMULANS SA TARE

Jedan od bitnih trenutaka u dosadašnjoj sportskoj karijeri mladog automobiliste iz Risna, dogodio se prošle godine na brdskoj trci na Tari. U žestokoj konkurenciji takmičara iz Srbije, ali i okruženja Banićević je u jednoj od dve vožnje imao prvo vreme i to je bila odskočna daska, odnosno stimulans, što je na kraju sezone rezultiralo šampionskom titulom.

Za dobre poznavaoce prilika, to govori mnogo, a za one manje upućene sledi objašnjenje. Klasa Hibrid najviše sliči kup takmičenju, i u opšte ne bi bilo pogrešno tako ga i zvati. Automobili su u suštini isti i sve ih krasi uslovno rečeno mali broj konjskih snaga. Kada iz takvog automobila izvučete maksimum i pobedite starije i iskusnije kolege, onda definitivno do izražaja dolazi vozački kvalitet, koji se posle toga više ne da osporiti. Istina je da postoje tjuneri koji u okviru dozvoljenih parametara umeju da izvuku kojeg „konjića“ više, da porade na vešanju i ležanju, ali u suštini kada su automobili uslovno rečeno isti, na scenu stupa takmičara, a u ovom slučaju genetika je odradila svoje. Ujedno, to je bio u trenutak koji je skrenuo pažnju konkurenciji u regionu da iz Crne Gore stiže mlada snaga na koju ozbiljno u budućnosti valja računati

Komentari su zatvoreni.