Dragan Mazarak još jedan je od momaka iz Crne Gore koji je iskreni zaljubljenik u auto sport. Toliko je iskren da ne žali novac kako bi učestvovao na auto trkama, a kako je finansijska situacija unazad nekoliko sezona sve teža i teža, iz sezone u sezonu, sve je zahtevnije ostati veran velikoj ljubavi.
KUPUJE PRODAJE ODUZIMA I DODAJE
Dragan Mazarak
Mazarak za to puno ne haje, već poslednjih nekoliko nedelja uporno u okruženju traži da kupi jednu hondu sivik tajp R, jer je stari ljubitelj japanske auto industrije. To je prvo, a drugo je činjenica da su njihovi automobili kvalitetni, izdržljivi i da se retko kvare, odnosno da nije potrebno mnogo oko njih se baviti.
– Volim hondu jer je dobar i kvalitetan takmičarski automobil. Pre nekoliko dana zapucao sam čak do Slovenije da kupim jednu sivik tajp R trkačku spravu, kada ono što sam video na licu mesta nikako nije odgovaralo onom o čemu smo pričali telefonom, odnosno onome što sam mogao videti na sajtu. Treba mi jedan konkurentan automobil sa kojim bi nastavio takmičarsku karijeru na međunarodnoj sceni na kružnim i brdskim stazama. Automobil vozim dok ne moram mnogo da se bavim oko njega u radionici. Smatram da je auto dobar dok u njega samo sipaš benzini i ulje, čim krenu popravke to više nije to – rekao je Mazarak.
Sklonost ka kupovini i prodaji Dragan je razvio od prvih dana takmičarske karijere. Prvi automobil sa kojim se trkao kupio je po pola sa drugom i kolegom sa trka Tripom Ivovićem.
PRVO MESTO IL NIŠTA
Maza
– Prvi takmičarski automobil koji sam vozio kupio sam ortački sa Tripom Ivovićem, pežo 106 grupe N do 1.400 kubika od Žarka Terzića. Vozio sam trku na Zalužanima kraj Banjaluke i osvojio treće mesto. Zbog finansijskih problema ali i kvarova koji su pratili automobil, narednu sezonu sam pauzirao. Hondu sivik sam pazario 2010. godine grupe N do 2000 kubika pobedio u Kotoru na brdskoj trci i odmah sam je posle toga prodao Ivoviću. Prošle sezone vozio sam hondu integru grupe N do 2.000 kubika i to čitav šampionat više nego uspešno. Na kraju sezone osvojio sam šampionsku titulu i naravno šta sam uradio, prodao auto. Samo će neupućeni pomisliti, da se ja možda tako brzo i lako odlučujem da kupim odnosno prodam takmičarski automobila, ali to je realnost. Upućeni u auto sport na ovim prostorima znaju da je to nekako normalna stvar i poznata im je još jedna bitna činjenica, da postoji određeni broj automobila koji ide u krug, odnosno menja vlasnike. U tom slučaju koliko je ko od vozača, bolje rečeno njihovih mehaničara spreman da ga dovede u top stanje, toliko je automobil kvalitetan, odnosno takmičar konkurentan – veli Mazarak.
OD MALIH NOGU NA AUTO TRKAMA
Kao i kod većine automobilista priča o počecima Dragana Mazaraka ima puno sličnosti, ali i određenih pojedinosti. Sasvim je sigurno da bi Dragan još davnih sezona počeo sa takmičarskom karijerom, ali je novac kao i u mnogim drugim slučajevima bio presudan. Nije zgoreg naglasiti da je automobilizam skup i opasan sport.
– Od malih nogu me je privlačila brzina. Na sreću u ono vreme bilo je bolje stanje u auto sportu, pa je bilo mnogo trka i kvalitetnih vozača, tako da je imalo šta da se gleda, a to je kod mene samo dodatno pojačavalo želju da se i sam takmičim. Naravno novac je bio jedina kočnica, ali i to sam jednog dana prevazišao. Dok nisam došao do para uredno sam se družio sa takmičarima i radio u servisu, gotovo kao i većina mojih vršnjaka u to vreme. Ni sada nije bolje, ali sam stariji i iskusniji tako da nekako lakše dolazim do para, koje odmah nemilice potrošim na trke.
Tagovi: Dragan Mazarak
