Drugog dana Dakar relija organizator je svim učesnicima priredio prvi pravi filter. Samo najspremniji biće u stanju da odrade više od 250 kilometara brzinskog ispita po dinama. Gabor Sagmajster sa startnim brojem 109 uspešno je odradio zadato i odmah po ulasku na cilj, javio se telefonom.
– Dobro sam išao svih 253 kilometara po dinama. Od 4 – 5 sati koliko je mi je trebalo da odradim brzinski ispit, možda sam izgubio jedno 3 – 5 minuta, zato što nisam bio siguran u jednom trenutku da li trebam da odem levo ili desno. Malo sam bio neodlučan, a nisam bio i siguran da li je organizator izbacio taj ček point ili nije, odnono da li je nešto menjao. Kasnije na cilju sam proverio i video da sam „pokupio“ sve zadate punktove, tako da mi je bilo mnogo lakše – prvi je komentar Sagmajstera.
Nekoliko sati po dinama pod jarkim suncem i maksimalno skoncentrisan, Sagmajster polako ali sigurno hvata ritam.
– Mogu reći da sam uživo, koliko god to možda nekome može zvučati neverovatno, ali sve me je podsećalo na Abu Dabi. U pravu je kolega Miran Stanovnik da su dine u Emiratima pravi poligon za obuku Dakar motociklista. Ko tamo savlada vožnju i navigaciju po pesku, za njega nema „zime“ u Južnoj Americi. Intersantno je bilo prilikom spuštanja sa vrha dine do podnožja, gde je poređenja radi isto kao kada se sa plafona niza zid spuštate do poda. Zvuči neverovatno, ali u pitanju ugao od skoro 90 stepeni. Taktika je sledeće, prebacim težinu na zadnji amortizer maksimalno ga opteretim, tako da zadnji točak zabodem u pesak, prednji praktično skroz izbacim, stisnem gas i juriš u podnožje – veli Gabor.
Psihofizički momčina iz Subotice je potpuno je spreman. Jedino mu preostaje da obuzda sebe kako ne bi odvrnu gas do kraja i podigao ritam, kako može ume i zna. Stalni podstenik u glavi mu je želja sponzora, a ona je prosta, da stigne do cilja.
– Tempo je bio dobar, ali još uvek to nije Gabor dakar ritam. Takmičenje je tek počelo i nesmem da pravim gluposti, pa zbog toga moram sporije da vozim. Zadovoljan sam kako je motor funkcionisao, potpuno sam veseo i spreman za nove izazove. Trenutno ne razmišljam o novom danu, jer iskreno govoreći nisam siguran ni gde se sada tačno nalazim. Znam da sam na cilju brzinca i to je sada najvažnije, odnosno da lagno stignem u kamp, a tek kada se odmorim pogledaću, šta me čeka narednog dana – izdeklamovao je Sagmajster u telefonskom raportu.
ANTARA JE SLABA ZA DINE
Čim je ispričao vlastite utiske, Sagmajster se osvrnuo na momke iz Kraljeva u Opel Antari.
– Postoji jedno dve ili tri opasne tačke koje valja izbeći, jer u suprotnom ne gine zaglavljivanje. Plašim se da antara koju voze Bojan i Darko nije dovoljno snažna da ih izvuče iz takvih situacija. Nadam se da će izbeći te zamke i bezbedno stići do kampa.
