MENI

Implementacija vozača u SAMS

29. 12. 2003. Comments (0) Views: 1943 Autosport

Čedomir Brkić najtrofejniji Srbin auto sporta

Neki ga hvale, neki se žale, ali ruku na srce Čedomir Čeda Brkić posle 18 godina neprekidnog takmičenja u sve tri discipline auto sporta, stekao je punoletsvo i 20 titula šampiona. Malo koji Srbin se može pohvaliti takvim učinkom. Tačnije, Čeda Brkić je natrofejniji Srbin auto sporta svih vremena kod nas.

Ceda1

Epilog svega je Dijamantska kaciga najprestižnije priznanje AMSSCG, koja se dobija za osvojene tri zlatne kacige. Brkić ih ima iz svake dicipline po jednu (reli, krug i brdo). Ne bi bilo uputno praviti bilo kakve usporedbe sa asovima svetske scene, ne zato što nisu moguće, već zato što Čedu znamo, a njih, oni su za naše prilike još uvek nedostižni. Čak i da odemo van zemlje da ih gledamo, a ne da očekujemo da gostuju kod nas.

Započeti priču, sa čuvenim pitanjem o početku karijere u slučaju Čede Brkića nije deplasirano, jer nije on tu par sezona. Podsećanja radi, sa 18 godina života stiče se punoletsvo. Kakva je iskustva posle 18 godina neprekidnog takmičenja stekao Brkić, najbolje govori prvo i najvažnije koje ga je i održalo ovolike godine.

Ceda 022.JPG - II

-Maj 1985. godine ukazala se prilika u automobilskom klubu Jugoauto, koji je ujedno najtrofejniji klub svih vremena na ovim prostorima, za nastup na vozilu 1150 ccm grupe A. Ja sam slučajno uskočio u bivši auto Ljubiše Milenkovića, koji nije bio baš pravi grupe A, već N+, zauzeo sam četvrto mesto. Taj uspeh mi je otvorio šansu da ostanem u prvom timu, i da do kraja budem finansiran za one nam najveće troškove, a to su hotel, spavanje, gorivo, odlazak, povratak, dnevnice. To me je možda i održalo u ovom sportu, jer sam spletom srečnih okolnosti ušao odmah u prvi tim i tako sebe navikavao i discplinovao. Jednostavno znam da racionalno trošim vreme, novac i bodove.

Zbog velikih ulaganja, jer ovo je izuzetno skup sport, mene je svojim disciplinovanjem od prvih dana Brana Bunjević naveo da možda ne vozim uvek punim gasom. Činjenica je da to publika ne voli baš svaki put, ali jedno je publika, a drugo je moj klub, moji bodovi, titula na kraju godine. Bilo je i možda nekad i zviždukanja pored staze, publika to ne razume, ona hoće uvek borbu do kraja, maksimum, Ja nema uvek sve ono što je potrebno za maksimum. Jer sam na celu sezonu morao da razvučem tri seta pneumatika, adekvatan kočioni sistem, ili tako nešto i zato mojih 18 godina neprekidnog nastupa i postoje. Da se nisam tako ponašo, možda bih morao i ja da pauziram. Odgovorno tvrdim da ne postoji ni jedan takmičar koji nije napravio pauzu u karijri, i zato sam možda ja najveći vozač na ovim prostorima.

Ceda

Druga stvar, od polovine 1991, bez prekida sa Jugoslavom Tomićem učestvujem u reli tamičenjima. To je 13 godina, neki toliko ne mogu ni u braku da provedu, a ne u autu. Mi smo rekorderi po stažu kao posada.

Treće ja sam najsvestraniji sportisa auto sporta. Dijamantska kaciga je kruna karijere, njome sam zaokružio zlatne kacige sa kruga, brda i relija. Ta svestranost iziskuje mnogo energije, poznato je koliko je naporno takmičiti se, ali ostalo je mnogo lepih uspomena iz tog vremena.

Mislim da je nepravda što Tihomir Filipović nije prvi dobio dijamant, on je to i zaslužio, ali verujem da će jednog dana nepravda biti ispravljena. Jedini sam aktivni takmičar u Srbiji koji ima dijamantsku kacigu.

Trenuto stanje u domaćem auto sportu ?

-Domaći auto sport ima budućnost. Kad je reli u pitanju, uspeh leži u jednodnevnim, kratkim takozvanim sprint takmičenjima od 50 kilometar brzinskih ispita ili 150 kilometara etape. Koji bi počinjali subotom oko 10 i završavali se oko 16 časova. Na dve lokacije Avala i Košutnjak, novi i stari Goć i Iriški Venac to je formula za uspeh. Tada bi sav vozni park mogao da se izveze, i tu bi videli neke nove klince koji obećavaju, moglo bi da bude oko 60 posada što je prav stvar. Lagani reli. Već ovi veliki evropski, ima ih tri (Interspidov, Balkan I YU reli) su druga stvar, to je teži deo priće. To mogu da organizuju samo veći klubovi. Jer ovo je jedina disciplina sa kojom smo mi u Evropi i to stvarno.

Što se tiće brdskih trka, tu je konačno raspisan šampionat Srbije. Od naredne godine imaćemo prvi put prvenstvo Srbije na brdskim trkama, najzad prava stvar. Postojaće i otvoreno prvenstvo SCG, ali morao prvo našu kuću da cenimo, pa onda sve ostalo. Uslovi za povratak takmičara na brdo su : kratke, lagane, široke, bezbedne i brze staze, tako će i stranci doći. Teške, uske, naporne staze nemaju nikakvu budućnost. Primera radi Iriški venac i Kotor, kratka široka staza koja privlaći publiku, jer akcenat je i na blizini većih gradova. Kada smo na Kopaoniku pre nekoliko godina vozili u publici su bile prateće ekipe, tako da je taj lepo zamišljeni projekt propao.

Kružne trke treba locirati na Ušće, to su najzad svi shvatili. Publika je navikla da posle jutarnje kafe izađe pogleda trku i vrati se kući na ručak. Kragujevac obavezno vratiti u krug fabrike, tu je odlična publika. To je jedna takva sramota za licencnu komisiju, koja se od jedamput usprotivila, opasna staza, a vozili smo je 25 godina, i oni su je vozili. Nego, pojedinci ne znaju da voze tu stazu, pa je zbog toga nepodobna, sramota. Tu naši klinci stiču neka bitna, jako bitna iskustva, na uskim i krivudavim stazama. To se ne uči na širokim pistama, to je neka škola koju moraju da prođu. Beranovac je nesporan, ali treba jedan dobar sloj novog asfalta. Novi Sad je postao jak centar, tako da je to naša realnost.

Karting treba da ide u pravcu omasovljavanja. Zagovornik sam jedne jako povoljne ideje, a to je da karting bez motora ne sme da pređe 500 eura, set guma za celu godinu bude 100 evra, a da Tomos ili DMB daju motore standardne, plombirane na korišćenje za vreme trke, posle toga se vraćaju komesarima. Tako ćemo iz te masovnosti svake godine moći da izvučemo pet klinaca za neke sledeće jače klase. To je rasadanik auto sporta.

Mi dok ne sagradimo autodrom nemamo buducnost ni u regionu, a ne nešto više. Ako odemo da gostujemo nemamo gde da pozovemo ljude.

Da li će vam nedostajati motiva za dalje uspehe ?

-Sve su to moji motivi koje sam pomenuo do sad. Sve ove predhodne godine sam vozio i radio. Ja jesam izmišljao klase što bi neki rekli, ali sam znao kakve klase mi trebamo da vozimo.Takozvani hibrid sam izmislio 1986. godine, naredne godine sam postao prvak i otišao iz klase 1988. godine. Do današnjeg dana voze istu onkavu klasu kako sam im ostavio, jer su shvatili da je to najbolja opcija, najprihvatljivija za svačiji džep.

Novi Micubiši je u najavi ?

-Stvar je vrlo prosta Petar Komljenović, Jasminka, Jugoslav i Ja smo osnovali Interspid rejsing tim 1994 godine. Mi smo jedna četvorka koja od prvog dana vrlo dobro funkcioniše. Rodila se ideja da Jasminka i Ja nabavimo Micubiši VIII evolucije, za narednu sezonu. Najveći problem je kupiti auto, sve moguće raspoložive snage smo angažovali, jer produkcija je krenula, ali je ograničena serija. Prodaje u Evropi se očekuje u aprilu, to je već kasno šta će mo voziti, verovatno stare. On sigurno nije mnogo bolji, ali je nov i atraktivan. Pretpostvaljam da ću voziti N klasu, ali je to politika kluba i stvar našeg dogovora.

Jereb je kupio vrhunski Subaru auto N+ grupe, što je praktično A. Već sad ima najbolji auto kod nas, i biće ozbiljan kandidat za generalni plasman. Voleo bih da Simić, ponovo uzme neku dobr Škodu, i napravi valjan rezultat, ipak je za publiku važno da vozni park bude atraktivan. Bez Jugića ne možemo, to je naša realnost jer oni donose podmladak i dobre borbe.

Porodica Brkić u auto sportu ?

– Miloš je izrazio želju da proba. Ja sam bio pomalo rezervisan, ne znajući kolike su njegove stvarne ambicije. Pustio sam ga da se malo mući. Sam je sastvio auto od polovne školjke. Želja mi je bila da ne dođe u nekim baletankama i da sedne da vozi i da lupa. Već da nauči bar deo od onog što ja znam, da napravi sam auto, pa kad sedne u isti da praktično zna šta vozi. Verujem da sam uspeo. Krajem sezone zabeležio je pristojne rezultate. Hteo sam da ga naučim da sam spremi trkački Jugo. To je u ovoj zemlji još uvek velika mudrost. Danas postoje samo dva vrhunska majstora za Jugo kod nas.

– Znaće da čuva taj auto, da osluškuje, da na vreme reparira delove, otkloni kvar, jer se tako dolazi na jedan nivo dugovečnosti auto sporta. Svi koji su došli u baletankama, vozili su po dve tri trke, polomili automobile i otišli kući. Meni nije želja da se tako bavi auto trkama. Ovo je skup sport, kako smo već rekli. U trkama nema sve novo, ponekad i polovna stvar služi bolje od nove.

– Nemam razloga da se ne takmičim,, ne vidim još nekoga ko bi me ozbiljnije ugrozio u svim disciplinama koje vozim.

– Buducnost domaćeg auto sporta ?

– Jedina šansa za dalji napredak je, da nestane obor za sport SCG, da Radivoje Vuković ostane sekretar i koordinator između dva saveza i svih saveza na prostoru bivše Jugoslavije., da odbor za sport Srbije uz pomoć Miroslava Paunovića funkcioniše poput svih nacionalnih saveza. Dovođenje stručnih ljudi po komisijama. Pravljenje autodroma na potezu oko aerodroma Surčin, za koji još od 1995. godine postoji projekt. Formiranje stalnog pres centra, koji će biti tesna sprega između vozača i medija.

Komentari su zatvoreni.