Nikada luđi i ponosniji nije prošao kroz pokretna vrata dolaznog terminala beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“, Gabor Sagmajster pola sata uoći ponoći u ponedeljak 20. januara, posle više od 24 časa putovanja iz Čilea, preko Španije i Francuske do Srbije. Ogroman broj navijača, prijatelja, rodbine i predtstavnika sredstava javnog informisanja sačekali su ekipu sa Dakara uz gromoglasno navijanje.

Palo je i polivanje šampanjcem, na radost svih prisutnih, i iznenađenje naročito putnika koji su bili na istom letu, odnosno onih koji su ih čekali, a ljudi iz obezbeđenja imajući u vidu trenutak i vreme, pravili su se da se ni jedna kap nije prolila po podu. Usledilo je srdačno pozdravljanje, a sve to propraćeno je sevanjem bliceva i zujanjem kamera.

Kada je bilo najteže, Gabor Sagnajster ostvario je najbolji rezultata do sada, osvojio je 53. mesto u generalnom plasmanu motociklista na motoru koji je preživeo tri Dakara i dva relija u pustinjama Abu Dabija. Posle šestog ućešća Sagmajster protiv Dakara vodi sa 5 : 1.

– Bez lažne skormnosti mogu reći da sam „napravio“ najbolji rezultat na Dakaru od kako učestvujem na najvećem i najtežem maratonskom reliju. U ukupnom skoru do sada imam pet završenih Dakara i jedno odustajanje. Po oceni svih učesnika ovogodišnje izdanje bilo je najteže do sada od kako se vozi na tlu Južne Amerike. Drugim rečima, kada je bilo najteže, meni je bilo najlakše. To se najbolje da objasniti, ako se pogledaju rezulati prevog dela takmičenja, recimo četvrtog i petog dana kada sam specijalne ispite završavao u prvih 40 takmičara. Odgovorno tvrdim, da mogu biti još bolje plasiran, samo ako mi kupe novi motor. Bilo je trenutaka kada mašina jednostavno nije mogla da prati moj ritam, jer je ovo bio treći Dakar na istom motoru. Svi koji se iole razumeju u tehničke sportove, shvatiće o čemu pričam – prvi je komentar Sagmajstera.

Posle 13 dana i više od 8.000 kilometara koliko su prevalili svi učesnici, a sa njima i jedini predstavnik Srbije, svi koji su došli do cilja bili su više nego srećni. Valja naglasiti da je bilo mnogo odustajanja, štog zbog kvarova na takmičarskim spravama, ali i zbog ozbiljnih padova kod motociklista, odnosno prevrtanja kod automobilista i posada u kamionima.

– Nema tog motocikliste koji nije barem jednom pao tokom jednog specijalnog ispita. Naglasiću da sam na Dakar otputovao sa nedovoljno zalečenim levim ramenom, a onda sma devetog dana bogato ljosnuo na desno. U prvom trenutku mislio sam da neću moći da nastavim, uspeo sam da dođem do kampa, gde su me odmah podvrgli detaljnom ispitivanju i ispostavilo se na sreću da nema preloma, već samo ozbiljan udarac. Ogromne količine lekova protiv bolova, flasteri i rešenost da istrajem, plus podrška ljudi iz tima i prateće ekipe, učinili su da nastavim i završim takmičenje – dodao je Sagmajster.

Da bi jedna takmičar završio Dakar nije dovoljna samo da je psihofizički maksimalno pripremljen i da ima vrhunsku spravu već da poznaje navigaciju, ako bi „pokupio“ sve tačke koje su obavezne tokom specijalnog ispita, u suprotnom slede kazneni poeni.

– Već narednog destog dana posle onog pada, kao i drugi takmičari imo sam ozbiljnih problema u prvom delu specijale sa navigacijom. Ni sam želeo da preskočim ček tačke, već sam se vratio na start i krenuo, praktično iz početka. To me je koštalo jedno tri sata, plus koliko sutradan izgubio sma još jedan sat jer sam „šlepovao“ kolegu iz tima Dešija, tako da sam se domogao „samo“ 53. mesta. Sve je to sastavni deo takmičenja, ali mi je drago što sam shvatio da mogu još bolje, tačnije u top 50. Svaki put naučim nešto novo, a ovoga puta sam siguran da mogu još jedno deset mesta bliže vodećima – jasan je Sagmajster.

Sagmajster ne bi bio to što jeste, zaljubljenik, zaluđenik, ovisnik o Dakaru, kada ne bi pričao o narednom takmičenju.

– Nikada se nije postavljalo pitanje da li ću se prijaviti na sledeći Dakar, pravo pitanje je sa kojim sredstvima i sa kojim motorom ću ići da se takmičim. Smatram da je Dakar sada državno pitanje i da tako trebamo da pristupimo novom takmičenju. Koristim prilku da se zahvalim Ministarstvu omladine i sporta, Gradu Subotici, generalnom sponzoru Euro petrolu i Euro gasu i svima drugima koji su mi nesebično pomogli da još jednom predstavljam Srbije na najvećem planetranom takmičenju.