Branislav Jovanović u domaćem moto sportu poznatiji kao Burazer definitivno je doneo odluku, da posle jedne decenije bavljenja moto sportom u amaterskoj klasi, kacigu i kombinezon okači o klin, a moćnu trkačku spravu proda.

Razloga za ovakvu odluku ima na pretek, ali ni jedan se ne krije u finansijama, na sreću po aktera, već što ga takmičenje više ne ispunjava, kao nekada kada je počinjao pre deset godina. Kada je kako kaže sve vrvelo od publike, uzbuđenja u boksu, oko staze, punih stratnih rampi, neizvesnosti i svega ostalog što prati suvozemni sport brzina na dva točka.

– Stekli su se svi uslovi da se pozdravim za sva vremena sa moto sportom. Bez mnogo filozofiranja, stvar je prosta, trke me više ne ispunjavaju kao nekada i to je dovoljan razlog. Da se razumemo u domaćem moto sportu para nema i nisu motiv. Nas, odnosno barem mene i veliki broj kolega koje poznajem stimuliše tri P: postolje, pehar i publika. Kada i to prevaziđeš, tačnije kada se do postolja i pehara dolazi na mnogo lakši način nego ranije, a publike je sve manje, jasno je da više nemam motiva – jasan je Jovanović.

Klasa hepening uvedena je pre deset godina, baš iz razloga kako bi brze momke sa ulica i puteva usmerila na nazovi trkačke staze kod nas, da se dokazuju i takmiče u obezbeđenom okruženju. Ako se uzme da je od nastanka pa do današnjih dana uvek važila za najbrojniju klasu, podeljenu na takmičare do 600 i 1000 kubika, onda je jasno da je borba za pobednički podijum uvek bila napeta i neizvestna, od sezone do sezone.

– Volim da se trkama kada je puna startna rampa i kada imam žestoku konkurenciju. Sad to već nije slučaj, primera ima koliko vam je volja, plus nema publike. Za neupućene volim kada završim kao prvi, pa u krugu za „hlađenje“ slušam aplauz publike pored staze, a gde ćute tu ih pozdravljam turiranjem, to me jednostavno ispunjava. Toga sada nema i da se ne ponavljam…

Zanimljivo je napomenuti da je baš zahvaljujući Jovanoviću veliki broj takmičara počeo u hepening klasi, tražeći mesto na jednom od tri stepenika na podijumu. Šampioni bi odlazili, jer je tako nalago Pravilnik, a novi i „stari“ su se borili za narednu titulu. Naš junak može se pohvaliti da jedini do sada ima dve titule šampiona i treća je na dohavt ruke.

– Prvu titulu sam osvojio 2008. godine i zbog Pravilnika morao sam da pređem u štok sport. Takava odluka uticala je da dovoljan broj takmičara posle osvajanja titule i prelaska u najjaču klasu, jedostavno tokom sezone odustane od daljeg takmičenja u potpunosti, što je priznaćete kontraproduktivno. Po osvajanju titule vozio sam Balkanski šampionat, da bih se 2013. godine ponovo vratio u hepening. Prošle godine osvojio sam drugu titulu, a ove branim istu, i to je bez lažne skromnosti uspeh, jer niko da sada nije bio u takvoj mogućnosti, opet „zahvaljujući“ Pravlinku, koji od prošle sezone nije više na snazi – dodaje Jovanović.

Hepening klasa podrazumeva mali broj izmena, tako da se gotovo rečeno voze serijski motori, pa ko ume iz fabričke sprave da izvuče maksimum, tome ide i titula.

– Uvek sam vozio serijski motor, a konkurenciju sam dobijao na iskustvo, srecem, nošen na frenetičnom talasu navijanja moje armije obožavaoca i naravno obožavateljki. Da sam ikada imao i najmanju moguću nedozvoljenu promenu na motoru, sigurno bi „popio“ prigovor, a to mi nje bilo nikada potrebno. Amaterska klasa služi da se momci velikog srca iskažu na stazi u međusobnoj fer i korektnoj borbi za prvo mesto, kako bi izbacili svu nagomilanu energiju, znam po sebi dok sam bio mlađi – veli Burazer.

Kako trenutno stvari stoje mogao bi Branislav i u štok sport da pređe naredne godine, ali ne vidi sebe tamo.

– U postojećoj podeli snaga uveren sam da mogu da vozim za postolje, ali gde je onda tu štok sport klasa, odnosno konkurencija u istoj. Nije to, to… jednostavno ja volim da vozim za publiku i ponavljam ušao sam u priču kao amater i na isti način želim da se oprostim od moto sporta – bez mnogo uvijanja slovi budući tripli šampion.

Još jedan detalj ne sviđa se Jovanoviću.

– Kada vozači moraju da se bave gde, kako i kada će organizovanti trku, onda to nije u redu. Dosta je bilo, takve stvari jednostavno nisu u redu i jednostavno nije normalno, što reče jedan drugar od naredne sezone na trke idem kao gledalac, a ruku na srce njih je sve manje, najsvežiji primer su Ponikve, gde je bilo dve grupe posmatrača, iskreno govoreći ljudi koji su došli zbog pojedinih takmičara u suprotnom ni njih ne bi bilo, a to je onda kao što sam rekao još jedan dovoljan razlog da se pozdravim za sva vremena sa moto sportom – zaključio je Branislav Jovanović Burazer.