Svaki događaj, pa i auto sport ako nije na vreme i adekvatno medijski „pokriven”, isto je kao da se nije ni dogodio. Crnogorski auto sport na sreću ima Dragana Maslovara pedantnog hroničara, koji uredno prati takmičare na svim trkama kako u zemlji tako i u okruženju. Minulog vikenda bio je u Cazinu gde je vredno zabeležio sve detalje i rado ih podelio sa nama.
– Pomislivši na adekvatan naslov za dešavanja u Cazinu tokom proteklog vikenda prva misao koja mi je došla je „PRAZNIK AUTOMOBILIZMA“. Isto kao kad neki dobar vozač, pripreme sebe i auto vrhunski i po propisima tako su organizatori ovog spektakla uložili nesebično sve snage, želje i znanje da naprave vrhunski trkački vikend. Komplimenti koji stižu sa svih strana potpuno su zasluženi i garantuju im da će dogodine biti malo smeštajnih kapaciteta oko „Krajiške Zmije“, kako popularno zovu stazu – slovi Maslovar o organizaciji.
Kada su organizatori na visini zadatka po logici stvari fokus se usmerava na takmičare i njihove domete na stazi.
– Ovom prilikom akcenat ću staviti na vozače koji su me impresionirali, unapred se izvinjavajući ostalima, koji svakako zaslužuju sve čestitke jer su svi do jednoga učinili da trka bude više nego uspešna. Prvo bih pomenuo pobednika u generalnom plasmanu Lasla Šaša, koga sam imao „nesreću” da gledam u nekoliko bledih izdanja (Dubrovnik, Vodno,…) i izgradio sasvim pogrešnu sliku o njemu. Kad je proš’o na prvom treningu u Malačkoj pored mene ostao sam bez daha. U Splitu je blistao i na povratku sam se malo informisao o njemu. Postidio sam se što mi je promaklo, da je to velikan koji je ojadio i samog Simona Fađiolija u nekoliko navrata, a koliko je brz, pokazao je i na trci u Cazinu – veli Dragan.
Što se tiče majstora volana sa naših prostora analiza je sledeća.
– Kada je u pitanju Jovan Aćimić, nema sumnje da se radi o vrhunskom vozaču čije vreme tek dolazi. Biti na nepuna 3 stota dela sekunde u dve trke za Laslom koji ima, preko 140 konjskih snaga više, veliki je uspeh. Miloš Asanović izvanredan, iako još nije pokazao sav potencijal, jer je „Radical“ relativno kratko kod njega i mogućnost treniranja je limitirana. Ali doslovno na svakom treningu i trci drastično smanjuje vremena i nagoveštava da će uskoro padati rekordi. Stavio je hipoteku na državni šampionat a i u CEZ se kotira visoko. Za Suada Hotu svi smo znali da je brz, ali je ipak sve prijatno iznenadio, jer je prevazišao sebe. Idže Stefanovski je vrhunski profesionalac. Neću reći ništa novo, ako kažem da je spreman za veći rang, prvenstvo Evrope. Kad bih imao vlastiti tim za brdski šampionat Evrope, Kraste Trajkovski bio bi među prvima na spisku željenih vozača. Mario Jurišić „skockao” je super trkački auto i odvozio za najvišu ocenu, svaka čast. Miroslav Josipović, kao i obično, veoma brz i tačan.
Jasmin Golać odličan, mlad, ozbiljan, brz, može daleko stići ako bude uporan. Meraklijski, majstorski stil vožnje Bakira Hadžića želimo još dugo da gledamo na stazi. Nikola Miljković tako mlad, a tako kompletan vozač. Teško je sagledati njegove granice. Nemanja Milovanović došao je da vidi kako to izgleda na brdu. Verujem da mu se svidelo i nadam se da ćemo ga još gledati, odlično se snašao. Mirko Vujačić je vanserijski talenat spreman za odlučujući skok, jedna Osella bi mu dobro „sela”. Koliko se talenta krije iza nonšalancije Nikole Nikolića teško je i pretpostaviti, za njega bi jedan mitcubiši ili subaru bio pravi izbor. U svakom slučaju oduševljava publiku na svim stazama – temeljan je hroničar.
Svako viđenje bez zaključaka ne bi bilo potpuno.
– Na kraju da konstatujem da je velika gre’ota što je samo pet naših vozača pošlo u Cazin. Kad samo pomislim na imena i auta koja su ostala zbog raznih razloga u Crnoj Gori: Bato Baničević, Danko Bakrač, Tripo Ivović, Dejo Bulatović, Vlatko Mašanović, Dražen Radulović, Mijo Jokić, Zlatko Dubreta, Dragan Mazarak, Dado Nikolić, Ivan Bulatović, Nenad Baničević, Goran Vučković, itd. Izmiče nam prvenstvo CEZ koje je trebalo bit naše „bez po muke“…
