Za Aleksu Radojkovića odličnog učenika osmog razreda O.Š. „Desanka Maksimović“ sa punim pravom se može reći da pomera granice domaćeg auto karting sporta. Utemeljenje leži u činjenici da je osnovnu školu auto sporta – karting, završio sa odličan (5), a više nego uspešno ove sezone pohađao je prvi razred auto sporta u klasi mali N.

Karting karijeru pored Zlatne kacige overio je još jednom titulom šampiona u klasi 3, a u jugu 55 sezonu je završio kao prvoplasirani u kategoriji juniora, odnosno drugoplasirani u ukupnom plasmanu. Sa samo 14 godina uspeh je svakako vredan pomena.

– Takmičenje u kartingu završio sam osvajanjem još jedne titule šampiona i smatram da sam dovoljno vremena proveo na kartodromima. Ove sezone koja je praktično za nama, učestvovao sam na kružnim i brdskim trkama u klasi mali N. Na krugu sam na kraju šampionata ukupno šesti, ali sam zato na brdskim stazama u konkurenciji juniora prvi, odnosno drugi u ukupnom plasmanu – rekao je osnovac Aleksa.

Važno je napomenuti da je golobradi šampion u nacionalnoj klasi kako iz milošte zovu mali N, vozio sa znatno starijim kolegama, koji iz sebe imaju nekoliko sezona za volanom juga 55.

– Ispalo je da sam se bolje snašao na brdskim stazama iz jednog praktičnog razloga, jer sam mogao da treniram do mile volje, a to je za upućene u auto sport više nego dovoljan podatak. Uporedo sa takmičarskim imao sam pripremljen „civilni“ jugo sa kojim sam učio staze. Uspeh na kraju nije izostao, što mi je posebno drago. Velike zasluge za uspeh pre svega ima moj otac Vukša, ali i Gagi i Uroš koji su pre svega sklopili trkački jugo, a onda bili sve vreme uz mene pre, za vreme i posle, svake trke. Najviše sam uživao na Kopaniku, ali ništa manje lepo bilo mi je i u Lukovskoj banji, Zaječaru…

Na početku sezone dok još nije u „štos“, svima je bio zanimljiv i drag, ali kada je počeo da ih „dere“ na stazi, onda je već kod pojedinaca došlo do promene pristupa i raspoloženja. Ruku na srce, slabo ko može da prihvatio činjenicu da gubi od golobradog momčiča, a pri tome zaboravljaju na činjenicu da je Aleksa apsolvirao karting.

– Brdo je disciplina u kojoj se praktično borite protiv štoperice. U mojoj klasi automobili su praktično serijski i do izražaja dolazi vozačko umeće, odnosno poznavanje staze, drugim rečima koje više trenirao. Izrazito sam bio brži po kiši, što pojedincima nikako nije bilo jasno, što je uslovilo i prigovore, ali i to je sastavni deo auto sporta. Ko gubi ima pravo da se ljuti – jasan je Radojković.

Umeće upravljanja automobilom po vlažnoj stazi demonstrirao je i na kružnim stazama, ali u ukupnom plasamnu nije se moglo dalje od šestog mesta.

– Što se tiče gužve i udaranja na stazi, tog iskustva imam na pretek iz kartinga tako da mi to nije bilo strano. Osnova je razlika, što se kontakti u kartingu sankcionišu, a u automobilizmu ima utisak da su poželjni. Na prvoj trci u Kičevu (Makedonija) imao sam prvo vreme na treningu po kiši, što je odmah privuklo pažnju konkurencije i postavilo me na određeni način u nezahvalan položaj, što me je pratilo do kraja sezone. No, sve u svemu više sam nego zadovoljan posle premijerne godine u auto sportu.

Planovi za narednu sezonu?

– Na kružnim stazama ostajem u jugu 55, a zbog Pravilnika koji kaže da šampion mora da promeni klasu, planiramo da nabavimo auto za klasu N 1400. Dvoumimo se između pande i jarisa, a šta ćemo pazariti znaće se na proleće. Ujedno pored domaćih staza imamo nameru da se ogledamo sa konkurencijom iz regiona na njihovom terenu. Bez konkurencije nema na napretka – reče Aleksa i ode na prvi čas poslednjeg radnog dana uoči raspusta.