Davnih dana prošla su vremena kada se snaga takmičarskog automobila u bilo kojoj disciplini auto sporta dobijala samo iz crca motora. Svakako da se vremenom radilo na ogibljenju, vešanju, pravilnom izboru pneumatika i ko zna još čemu, dok na red nije došla elektronika.
TJUNER I ŠAMPION
Srđan Višnjić, Boris Perić i Ivan Mandić
Pravu revoluciju u sport brzina na četiri točka, unelo je narodski rečeno čačkanje oko struje. Elektronika je odavno sastavni deo svakog automobila, a posebno takmičarskih. Što se snaga motora bolje upari sa elektronikom, to su bolje performanse trkačke sprave. Boris Perić jedan je od mlađe garde koji se ozbiljno dobro razume u mapiranje sportskih automobila, a najbolja potvrda koliko je dobar dolazi od Srđana Višnjića višestrukog reli šampiona.
– Bez imalo lažne skromnosti svi znaju da se u mojoj radionici sklapaju vrhunski automobili, a u prilog tvrdnji govore i šampionske titule bilo koja disciplina da je u pitanju, reli, krug ili brdo. Vremenom smo dostigli određeni vrhunac kada je mehanički, tako da kažem deo posla u pitanju, ko se u to razume shvatiće, valjalo je ići korak dalje, tačnije pozabavite se elektronikom, tako da je Boris Perić naš adut za te stvari. Iz mog iskustva, ali i kolega iz kluba, sve je mnogo bolje od kada se Boris bavi mapiranjem, naših automobila – rekao je Srđan Višnjić.
Mihael Šumaher nije bio sedmostruki šampion sveta u F1, samo zato što je imao vrhunski bolid i znao da vozi, već i zbog toga što je po rečima mehaničar iz Maranela(Sedište Ferarija u Italiji), znao da posle testiranje do detalja tačno opiše sve nastale probleme na bolidu. Sličnu saradnju Imaju Srđan i Boris.
MESTA GDE SE „ČAČKA” STRUJA
Magična radionica na Vidikovcu
– U ovom poslu sam dovoljno dugo i imam dosta originalnih fajlova za sve serijske automobile, kada je u pitanju čip tjuning. Rad na takmičarskim automobilima doživeo sam kao svojevrstan izazov, kojem nisam mogao da odolim, ali je tom dobrano kumovao i Višnjić. Zahvaljujući zajedničkom radu uspeo sam da napravim mapu za takmičarske automobile iz njegovog kluba. To svakako nije jednostavan posao i ne radi se za kratko vreme – prvi je komentar Borisa Perića.
Kako se dolazi do savršene mape jednog takmičarskog automobila?
– Konkretno prvo je potrebno da Srđan proba automobil, pa da mi kaže, primera radi u drugoj brzini između 1.200 i 2.000 obrtaja u minuti, ima „rupu” kako se to kaže u takmičarskom žargonu. I tako praktično za svaku od brzina. Onda dolazi red na mene da „nateram” pumpu da baš u tom opsegu pojača dovod goriva, ili ako treba smanji, ako dolazi do prelivanja. To možda prosto zvuči kada se ispriča, ali nije ni malo jednostavno da se uradi. Kada posle probe dobijem povratne informacije da automobil perfektno radi, onda znam da sam uspeo. Celokupno znanje sa sportskih terena, odavno se prenosi u serijsku proizvodnju, tako sam u međuvremenu i sam rešio da otvorim servis, kako bi stečeno znanje podelio sa ljudima koji nisu sportisti, već obični učesnici u saobraćaju, koji žele da im automobili brže idu, a manje troše – završio je Perić.
