MENI
Bitna raskrsnica u Deliblatskoj peščari

Dominacija posade Kocić – Ćirić u Deliblatskoj peščari

Petar Bogatinovski, Andrej Dobrota, Filip Jenić i Nemanja Jovanović

Zlatna odličja za četvorotočkaše na Beogradskom sajmu

15. 11. 2018. Comments (0) Views: 296 Autosport, Offroad

Na tri točka do odličja

Centralni događaj sezone u kategoriji reli terenskih vozila na domaćim prostorima unazad nekoliko sezona definitivno je Serbian Trophy. Minulog vikenda na Kopaoniku održan je 12. po redu koji je kao i svi prethodni bio težak, uzbudljiv i neizvstan po pitanju pobednika u kategorijama do poslednjeg trenutka. Trofej Srbije u ovom izdanju iznedrio je nove junake posadu Jovan Mrdak – Marko Milićević u čirokiju koji su do cilja stigli na tri točka osvojivši treće mesto u kategoriji soft i tako se velikim slovima upisali istoriju domaćeg takmičenja terenskih vozila.

Jovan Mrdak i Marko Milićević III mesto soft

Jovan Mrdak i Marko Milićević III mesto soft

U pomenutoj kategoriji slavili su gosti iz Slovačke sasvim zasluženo Ondrej Sučanski – Peter Učnik, na drugoj poziciji završila je domaća posada Dragan Tošić – Boban Petrović. U hard klasi najbolje su bile komšije iz Bugarske Kristin Zaimov – Kostadin Georgievski, drugi su do cilja stigli Miloš Račić – Ivan Šaković, a treći su takođe Bugari Svetoslav Kamisev – Angel Markov.

Malo je situacija na domaćim takmičenjima kad gotovo svi učesnici ostanu bez teksta, drugim rečima zavlada tajac, posle proglašenja, a to se desilo drugog vikenda na Kopaoniku ispred Rtnja. Akteri su nam poznati, ali je potrebno hronološki sagledati epopeju po blatu i kamenju.

– Za razliku od prethodnih sezona došao sam na Serbian Trophy bolje timski organizovan i sa suvozačem Markom Milićevićem oprobanim učesnikom off road takmičenja, što se pokazalo kao pravi izbor. Pripremljenost automobila, srčnost i rešenost da iz sebe i sprave izvučem maksimum su nepobitni, ali nisu i dovljni da bi se završilo i tačnije osvojilo prvo mesto na takmičenju koje važi za izuzetno teško i zahtevno – slovi na početku priče Mrdak.

Dovijanje na 900 metara do cilja

Dovijanje na 900 metara do cilja


Za pojedine je više nego dovoljno samo da se pojave i učestvuju, ali Mrdak uvek traži, želi i izgara u nameri da pruži maksimum i domogne se prvog mesta. Maksima važno je učestvovati, nije nikakv motiv za Jovana, već je bitno pored pobede konkurenciji staviti do znanja da će u budućnosti morati ozbiljnije da gledaju (računaju) na njega. U čemu je i uspeo.

– Prvog dana u četvrtak vozili smo za startne pozicije, tako što je u isto vreme startovalo po četiri posade, što mi se mnogo svidelo. U našoj grupi imali smo prvo vreme, što nam je dalo dodatni podstrek. U etapi do prvog specijalnog ispita ispada nam šraf iz unibola i nastaje drama, več sam pomislio kako je takmičenja za nas završeno, a tek je počelo. Poluge smo tražili po blatu, zvali kolege u hotelu da nam donesu šraf i tada je do izražja došlo umeće suvozača Marka koji je ineče i automehaničar. Koristimo vitlo kako bi smo sve namestili, šraf su nam doneli i krećemo na SI 1, koji smo završili sa prednošću od 14 sekundi u odnosu na drugoplasiranu posadu – rekao je Mrdak.

Sledi pauza i novi drugi dan 12. Serbian Trophy takmičenja na Kopaoniku.

– Drugog dana u petak SI 2 završavamo na drugom mestu za zaostatakom od 2 sekunde u odnosu na najbržu posadu. Drugim rečima još smo u prednosti. SI 3 bio je veoma zahtevan i rešili smo da ga odradimo taktički mudro kako bi smo sačuvali auto, a žrtvovali malo vremena, neznajući u isto vreme da se ostvareno vreme množi sa dva. Konkurencija je imala drugu taktiku, nisu vozili koritom potoka, već su izašli na obalu, oborili jedna dva tri stabla, vratila se u potok i stigli do cilja. Tako su zapravo smanjili prednost.

Posle toga usledila je pauza za ručka, a mnogima nije bilo do istoga, a postavlja se pitanje, da li su svi i doručkovali. Reli terenca treba doživeti, da bi utisci bili jasni i potpuni.

– O ručku ne razmišljam, već proveravam pritisak u gumama i uveliko mislim o SI 4 koji je dugačak šest kilometara i naravno težak i zahtevan. Kada smo ga odradili imali smo ponovo jedno 19 sekundi prednosti u odnosu na konkurenciju. SI 5 takođe rešavamo u našu korist i odlazimo na zasluženi odmor – rezimira prva dva dana Jovan Mrdak.

Trećeg dana u subotu je biti ili ne biti za sve i više nema mnogo mesta za taktiziranje, jer samo su tri mesta na pobedničkom podijumu,a učesnika je na pretek.

– Ostalo je da vozimo još jedan SI i total tajm. Ispit je bio jedan dugačak brzinac gde smo samo potvrdili prednost, ostalo je još da prevalimo 21 kilometar, „pokupimo“ četiri pečata i na cilju smo. Na startu minimum između dve posade je dva minuta, da može krenuti za konkurencijom, a više od toga je dozvoljeno. Mi smo se odlučili da posle 10 minuta krenemo…Kompletan zaplet nastaje već posle 700 metara od starta. Po putnoj knjizi za soft stazu se svraća levo, međutim mi smo produžili pravo ugledavši Božu Vučićevića već zaglavljenog. Da li zbog euforije ili čega god, ne obraćamo pažnju da li smo na pravom putu, već samo gledamo kako ćemo obići konkurenciju na korektan način i da hitamo ka cilju. Marko procenjuje da sa njihove leve strane ima dovoljno mesta i prolazimo. Nailazimo na još teži teren gde smo 70 metara prelazili sat vremena, a za to vreme sam četiri puta praznio i punio akumulator jer vitlo nismo gasili. Dolazimo do čekera i izalzimo na makdamski put koji nas vodi do cilja i prvog mesta. Prilično opušteno u tom trenutku, nemajući pojma da smo greškom proši hard stazu i da je neko sa priličnim zakašnjem mogao da prođe soft stazom i nadoknadi vreme – jasan je Mrdak.

Pomenuti šraf sa početak priče je na kraju pomnožen sa šest istih, ali ovoga puta na drugom mestu.

– Na jedno 1100 – 1200 metara do cilja pažnju mi je privukao čudan zvuk, praktično kloparanje točka. Marko je rekao da nema potrebe da se brinemo, sigurno je blato, a do cilja ima još jedno 900 metara. Tog trenutka smo ostali bez prednjeg levog točka. Nismo mogli ni rezervni da namestimo jer nije bilo ni brezona. Drama. Međutim, pod blokadama nastavljamo na tri točka, tako što praktično oremo po makadamu i dolazimo do cilja. Kada smo presekli čelije za merenje vremena opet je usledila radost, jer smo završili. Tada sam mislio da smo pobedili, ali su ubrzo kroz cilj prošle posade koje su među poslednjima startovale, što mi je pobudilo sumnju. Počeo sam ne samo da razmišljam o tome da li smo pobedili, već da li smo i u plasmanu. Subota veče je za zaborav, ali kada sam u nedelju na proglašenju shvatio da smo treći bio sam srećan kao da sam pobedio!!!

Plasmani

HARD FINAL

SOFT FINAL

Tagovi: , , , ,

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *