MENI
MALI CVET ZA VELIKOG ŠAMPIONA Devojčica iz publike i Dušan Borković

Visokom Dušanu Borkoviću Pančevo sa ljubavlju

Novosađani ponovo domaćini

20. 09. 2012. Comments (0) Views: 1088 Autosport, Intervju, Region

Tripo Ivović od mornara do šampiona

Razvojni put Tripe Ivovića iz Kotora višestrukog šampiona na brdu i krugu, vlasnika Zlatne kacige i mnogih drugih priznanja, od kojih i zvanje najboljeg automobiliste Crne Gore, u jednoj meri sličan je kao i kod drugih vozača, ali u isto vreme i dosta različit. Gotovo po pravili svi primorci se najlakše odluče da odu u mornare, što je Ivović u jednom periodu radio, ali je veli bacio sidro i sa obe noge čvrsto na zemlji, jedino i strogo kao prevozno sredstvo koristi automobil. Zbog situacije između domaćih Saveza u aktuelnoj sezoni nastupa sa hrvatskom licencom.
MAJSTOR ZA KIŠU Tripo Ivović

MAJSTOR ZA KIŠU
Tripo Ivović

Ujedno od istih i živi, jer od auto sporta samo malom briju ljudi sa ovih prostora to je pošlo za „volanom”. Suvlasnik je auto servisa u rodnom gradu i predano radi na održavanju civilnih, ali takmičarskih automobila.

– Sve je počelo još sada daleke 1998. godine kada sam imao vatreno krštenje na domaćoj stazi u Kotoru. Vozio sam prepravljen jugo 55 od auto škole „Blažo Smiljanić” u klasi mali N i osvojio 3 mesto. Posle toga nije bilo povrataka. Već naredne godine nastavljam u istoj klasi na kružnim stazama, gde sam na Beranovcu završio kao drugi, a na Mišeluku u Novom Sadu kao četvrti. U trećoj sezoni imao sam strašne muke da dođem do automobila. Rentirao sam jugo Hibrid od Puje Ražnatovića, išao i do Kragujevca samo da bi se vozili. Već 2001. godine kupujem Hibrida od Damira Osmanagića i sezonu otvaram pobedom u Kotoru i do poslednje trke nije se znalo ko će biti šampion između Pere Lučića, Darka Ivanovića i mene. Na kraju sam završio kao treći – sumira početni deo karijere Ivović.

Naredne četiri godine Ivović se povlači sa takmičarske scene, ali je stalno prisutan na takmičenjima.

ALFA ZA ZLATNU KACIGU

ALFA ZA ZLATNU KACIGU

– Od Žarka Terzića 2005. godine iznajmljujem pežo 106 i krećem sa krugom. Na prvoj trci vodio sam do poslednjeg kruga, kada me je Branko Ćopić izgurao sa staze, zbog čega sam završio u bolnici u kojoj sam proveo 15 dana, zbog naprsline grudne kosti, pomerenog bubrega i unutrašnjeg krvarenja. Sa Draganom Mazarakom 2008. godine kupujem ortački pežo 106 grupe N do 1400 kubika, od Žarka Terzića. U Banjaluci pobeđujem, na Glavi zete završavam kao drugi, na Lovćenu osvajam četvrto mesto, ali zbog obaveza na preko okeanskom brodu nisam uspeo da odradim čitavu sezonu, već sam uskakao kada sam bio kući – veli Ivović.

Počev od 2009. godine pa do današnjih dana Ivovića takmičarska karijera ide uzlaznom putanjom, gotovo nezadrživo.

– Ukratko rečeno 2009. godine u pežo 106 osvajam šampionate Crne Gore na kružnim i brdskim stazama, plus CEZ(Centralno evropska zona). Naredne godine menjam klasu kupujem hondu siviki tajp R i postajem prvak države na brdskim stazama. U posed alfe 1547 SP(Sport prodakšn) dolazim 2010. godine, „osvajam” još jedno brdo. Ukupno postao sam vlasnik Zlatne kacige i te godine proglašen sam za najboljeg automobilistu Crne Gore – sumira Tripo.

Dupli Savezi koji se bave auto sportom i njihove međusobne relacije, slabo ko može da razume, a Ivović za iste nije imao nerava već je otišao po licencu u susedstvo, kako bi vozio u aktuelnoj sezoni.

NAJBOLJI AUTOMOBILISTA CRNE GORE

NAJBOLJI AUTOMOBILISTA CRNE GORE

– Zbog pomenute situacije između Saveza, bio sam prinuđen da odem u Hrvatsku i lepo uzmem njihovu licencu. Trenutno sam u aktuelnoj sezoni vodeći kako u Regionalnom kupu „Bezbednost na putevima” tako i na CEZ takmičenjima u klasi SP. U međuvremenu sam prodao alfu 147 i kupio audi A4 ST(Super turing) od Dragana Milića, kojeg uredno spremam za brdsku trku u Kotoru. Iz godine u godinu, stigao sam u posed ozbiljnog automobila i drago mi je da ću ga probati pred domaćom publikom – jasan je Ivović.

ANKER U AUTO SERVISU

More je more i slatke su pare sa preko okeanskih brodova, ali je kopno još slađe. Istini je da se između luka mornari iskrcavaju na kopno i da zbog toga mogu da vide raznoga sveta i običaja, ali …

– Sidro sam bacio 2009. godine i više ne plovim. U potpunosti sam se okrenuo auto servisu, koji sam otvorio sa drugom Nemanjom Kašćelanom. Kako je auto sport vrlo zarazan, tako i Nemanja nije mogao da odoli, već je ubrzo seo za volan trkačkog automobila. Ovog vikenda nastupiće na stazi Kotor Trojica pred domaćom publikom u klasi hobi do 1600 kubika. Jednom u trkama do kraja života u istim.

Komentari su zatvoreni.